Правило је да се речца НЕ уз глаголе пише одвојено, изузетак су само: нећу, немам, немој, нисам, недостајати и нестајати/нестати.
Наравно, то подразумева и све промене ових глагола: нећу, нећеш, неће, нећемо, нећете, неће; немам, немаш, нема, немамо итд; немој, немојмо, немојте; нисам, ниси, није, нисмо, нисте, нису, и да не набрајамо. Није тешко одгонетнути зашто се у наведеним случајевима речца НЕ пише састављено, ради се, уствари, о негацијама: хоћу – нећу; имам – немам; јесам – нисам.
Императив (заповедни начин) – немој! – упућен је другом лицу да престане да врши неку радњу: „Немој да дираш моје књиге“! Глагол недостајати значи да нечега нема довољно: „Недостаје ми сто динара.“ Док глаголи нестајати и нестати немају никакве везе са глаголима стајати и стати: Неста пара, неста пријатеља; Реченица: Не стај ми на цвеће! – има сасвим друго значење, па се у том случају речца НЕ – пише одвојено. Према томе, треба запамтити ове изузетке и уз остале глаголе речцу НЕ писати одвојено. Иначе, погрешно писање речце НЕ узроковано је реченичним акцентом; изговарамо: Незнам зашто нећеш самном, а пише се: Не знам зашто нећеш са мном. (Крилатицу: „Пиши као што говориш“ не треба дословно тумачити)
Аутор: Петар Јокић, наставник