Цртеж људске фигуре као тест интелигенције

јул 9, 2015

У дечјем узрасту, цртеж је природан начин изражавања кроз који се прелама целокупност неуропсихолошких функција.
Као технику за испитивање интелигенције цртеж људске фигуре је увела Флоренс Гудинаф, образлажући свој приступ тиме што је:
– предмет цртања нешто са чиме су сва деца упозната у подједнакој мери
– објекат цртања у основним карактеристикама што мање варијабилан
– објекат довољно једноставан да га сва деца могу да нацртају,а у исто време довољно сложен у погледу детаља да може да диференцира и нешто старији узраст
– предмет цртања од општег значаја те је очекивано да ће мотивација детета бити остварена и одржана
crtezЦреж је оцењиван на основу елемената приказаних на њему (којих је било чак 51!).
Добијени IQ је показивао високу корелацију са Бине-Симоновом скалом и показало се да се тест заиста може користити као показатељ интелектуалне зрелости али у распону узраста од 6 до 10 година јер се на узрасту старијем од овог уплићу други ометајући фактори: губи се мотивација за цртање људске фигуре, умећу се елементи даровитости и учења , вербална комуникација постаје доминантна у описивању садржаја и појмова.
Било како било, овај тест би било пожељно користити за стицање прве импресије и тријажне процене, као и за процену деце код које се сумња на мождана оштећења и деце са поремећајем слуха.
crtezzИпак, није га препоручљиво користити изоловано, без података о мери интелигенције другим тестовима.
У неуропсихолошкој процени детета, овај тест је вишеструко драгоцен:
– потпомаже лакше успостављање контакта, деца га углавном радо прихватају
– примена је једноставна, а детаљан протокол за оцењивање је довољно информативан те се први подаци о детету релативно брзо добијају.
Овај тест је нарочито користан код процене деце која имају изражене потешкоће у говорно-језичкој сфери.
Да ли бисмо ипак могли говорити о путоказима који представљају индикаторе дечије даровитости, без обзира на то да ли ће дететов будући позив бити у вези са цртањем – или не?
ДА!
– талентована деца су обично натпросечне интелигенције, а и друге менталне способности су код њих врло развијене
– цртачке развојне фазе кроз које даровито дете пролази су исте као и код остале деце али она кроз њих брже пролазе
– даровита деца показују вољу и занимање за цртање нови х тема које су за њега изазов
– такође су заинтересована за стилове којима се служе одрасли као и за испробавање различитих техника
– њихова радозналост у погледу стварног изгледа објекта је израженија – она поседују богатији резервоар шема и испољавају већу флексибилност у приказивању различитих положаја и покрета фигура.
Познавањем фаза у развоју приказа односа објеката на слици, можемо регистровати даровитост код деце која на ранијем узрасту досежу израз карактеристичан за старији.
Нпр. назначавње удаљених фигура код деце на узрасту од 5 до 6 година биће углавном помоћу величине објекта (док су фигуре у исто време постављене на истој равни). Међутим, на узрасту од 7 до 8 година још један индикатор се уважава али и координише са претходним – виши положај на папиру.
Дакле, ако би петогодишње дете употребило КООРДИНАЦИЈУ ВЕЛИЧИНЕ И ВИШЕГ ПОЛОЖАЈА НА ПАПИРУ за приказ удаљене фигуре – то би несумњиво био један од индикатора даровитости!
Генерално – у коришћењу простора и композиције слике даровита деца су напреднија, она спремно прихватају изазов да прикажу групу фигура (док друга деца то избегавају), а имају изузетно развијено визуелно памћење.
У једном истраживању, групи деце узраста од 6 до 15 година изложен је модел керамичког поларног медведа који се 15 минута окретао на постољу испред њих. Током наредне три године је у различитим интервалима од деце тражено да нацртају ту фигуру. Резултати су показали да је из памћења просечног детета током времена ишчилела визуелна представа модела медведа и оно је морало да размисли о томе како би поларни медвед требало да изгледа.
Већина талентоване деце је, насупрот томе, задржала у памћењу чак и детаље попут: текстуре, нагиба главе и благе закривљености тела!
Некада изразито рабљен, а данас готово потиснут из дијагностичке процене, овај тест би требало да буде незаобилазан уколико се имају у виду све његове предности, а користи се као психолошки скрининг менталног узраста уз који се неминовно примењују остали NPS тестови.
Извор: Развојна неуропсихологија

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама