„Драги тата,
Одлично ти иде. Хвала за сваки пут кад си ми рекао да сам се грозно нашминкала (успут, обрисала сам све слике од пре пар година, грозна сам била). Хвала ти што си био искрен и рекао ми да је тетоважа коју сам направила грозна. Био си у праву, изгледа јефтино, али – шта је ту је… Хвала ти што си ми помогао да напишем први ЦВ у животу. Само тако настави, све што радиш за мене, све што кажеш углавном је на месту. Али, ипак има још неколико ствари које желим од тебе (знам, тражим много). Пошто ми је помало тешко да ти то кажем лично, написаћу ти шта ми је потребно. Важно је да то знаш, због наставка нашег ‘путовања’ тате и ћерке.
Желим да ми говориш да сам дивна. То није чудно нити уврнуто. Тако подешаваш моја очекивања на праву меру, тако да од мушкараца који ће се појавити у мом животу не прихватам мање од онога што заслужујем. Знам да си ти снажан, ћутљив тип, који своја осећања показује делима, а не речима, али покушај. Потребна ми је ова ‘потврда’ да сам дивна, и ако је не добијем од тебе, провешћу остатак живота трагајући за њом.
Желим да се осећам заштићено. Иако се правим да сам увређена кад се шалиш да ми нећеш дозвољавати изласке са момцима док не напуним 40 година, истина је да желим да се осећам као да сам посебна и да заслужујем специјалан третман. Што ме води до следећег…
Желим да ‘скенираш’ сваког мог дечка. И да му ставиш то до знања, али на суптилан начин. То није охоло, то само показује да ти је стало. И да захтеваш ‘савршенство’ или бар ‘покушај савршенства’ од ‘џентлмена’ који би да ме изведе на кафу.
Волим да видим кад мами показујеш да је волиш. Срећна сам кад приметим да си и после свих тих година луд за женом на коју се највише угледам у животу. То чини да верујем у идеју о браку и љубави за цео живот. И то ми је важно, јер друштво у којем живимо из дана у дан девалвира брак и породицу.
Молим те да заборавиш на мајице са шаљивим натписима. Нисам сигурна како су уопште опстале свих ових година, али дефинитивно не иду на летовање са нама ове године. Жао ми је. Ти и мама подигли сте жену која има стила. Веруј ми.
Потајно сам поносна кад се пријатељима хвалиш мојим успесима. Иако се понашам као да си ме постидео кад о ономе у чему сам добра причаш конобару док чекамо кафу, или мајстору који је дошао да нам порпави климу, у ствари сам пресрећна што те чиним поносним! Потврда мојих успеха коју добијам од тебе је драгоцена. И ништа ме не чини срећнијом него кад видим да ме гледаш с поносом.
Али, понекад ми је потребно да ме – пустиш. Нећу увек бити успешна у свему. Али, кад доживим неуспех, кад погрешим, и кад поново погрешим… потребно ми је да ми даш руку да се придигнем. Не са критиком и нестрпљењем, већ са љубављу. Као што рекох малопре, ништа ме не чини срећнијом од поноса у твојим очима, али ако љубав показујеш само кад сам добра у нечему, постаћу несигурна. То је кључно. Показуј ми, изнова и изнова, да си поносан на мене због мене саме, без обзира на моје студије, посао, дечка, плату, начин живота… Потребна ми је твоја безусловна љубав више од свега.
Волим те,
твоја ћерка.“
Аутор: mondo.rs