Plate nastavnika u svetu velike, učenici slabi

maj 16, 2016

Visoka primanja nastavnika u svetu nemaju veze sa znanjem koje đaci dobijaju, pokazuju rezultati PISA testiranja. Zarade u Holandiji osam puta veće nego kod nas
ucite
NASTAVNICI u Srbiji, u poređenju sa njihovim kolegama iz bogatijih država, rade za mnogo manje plate, ali su i postignuća đaka, merena PISA testiranjem, lošija. Dok prosvetni radnik u Holandiji godišnje zaradi bruto 66.831 dolar, njegov kolega u Srbiji primi osam i po puta manje. U isto vreme, naša deca su na prestižnom PISA testiranju 2012. godine, kada smo poslednji put učestvovali, osvojila 446 bodova, a holandska 519.
Mi smo 54 boda ispod, a oni 19 iznad proseka. Visinu zarada, postignuća na PISA testiranju, broj radnih sati prosvetara i BDP po glavi stanovnika u OECD zemljama, uporedio je britanski “Ekonomist” i došao do zaključka da visoke plate i radna nedelja sa manje sati nemaju uvek veze sa znanjem koje đaci dobijaju od svojih nastavnika.
Kada smo mi ovim državama dodali i podatke za Srbiju, ispostavilo se da naši prosvetni radnici nedeljno imaju sličaj broj radnih sati kao i ostale države – 40. Ispod toga su Finska sa 32 sata, Holandija i Estonija sa 36, a druga krajnost je Japan, sa radnom nedeljom od 54 sata. U Srbiji nastavnik 20 časova radi sa decom redovno, još po četiri sata su vannastavne aktivnosti i administracija, a ostatak troše na pripremu časova. Sa prosečnom platom nastavnika od 43.000 dinara, ili na godišnjem nivou 7.800 dolara bruto, oni su daleko ispod država OECD. Najbliža nam je Estonija, sa 13.233 dolara godišnje, ali nam zato za “beži” u postignućima đaka u čitalačkim, naučnim i matematičkim zadacima PISA testiranja, gde je njihov prosek 526, 80 više nego kod nas!
– Ipak mislim da kod nas zarada i položaj nastavnika i te kako utiče na rezultate đaka – smatra Aleksandar Ničić iz Sindikata obrazovanja Srbije. – Beli štrajk, onaj u kome kolege zvanično rade, a zapravo ne rade, najpogubnija je stvar za obrazovanje. Prosvetni radnici u Srbiji manje su plaćeni nego u regionu, a posebno u odnosu na zemlje EU.
Kada sindikati pomenu male plate, iz Ministarstva prosvete obično “izvuku” argument da prosvetne plate u Srbiji znatno veće od prosečnog BDP-a po glavi stanovnika, dok u nekim dosta razvijenijim zemljama nije tako.
TRI RADNIČKE PLATE
PROSVETNI radnici, smatra Aleksandar Ničić, bili bi zadovoljni kada bi odnos njihovih plata prema zaradama tehničkog osoblja bio 1:3. To bi trenutno značilo, zaključuje, da bi prosvetare zadovoljila plata od 66.000 dinara.
 
Izvor: novosti.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama