Gledamo u zadatak iz matematike u kom treba odgovoriti na pitanje: „Koja kombinacija svetlih i tamnih kvadrata se vidi kada pogledamo u kocku iz naznačenog pravca?“.
Na crtežu je prikazana kocka, sastavljena od manjih kvadratića – i sva polja su iste boje.
U ponuđenim odgovorima nalazi se pet kvadrata izdeljenih mrežom.
Svaki od ponuđenih odgovora izgleda identično. Ne postoje svetliji i tamniji kvadratići.
– Ovo je greška, – kucam u poruci.
– Chat GPT kaže da je odgovor B – stiže nakon par minuta odgovor.
Ostajem na sekund zatečena, jer zaista je očito da je zadatak pogrešno odštampan.
Svi kvadratići su potpuno iste identične nijanse – i u postavci i u ponuđenim odgovorima. Ne bi ni onaj ko je pisao te zadatke znao da reši zadatak i da objasni zbog čega je ovo, a ne ono tačan odgovor.
– Napisao je B, jer je dete u zadatku zaokružilo B i on je to uzeo za tačan odgovor. Pitajte ga kako je zaključio da je B i reći će da je to zaključio na osnovu zaokruženog odgovora. Ne može dati objašnjenje zadatka.
Ubrzo stiže skrinšot odgovora ChatGPT-a sa izmišljenim objašnjenjem (halucinacijom) kako je B tačan odgovor, jer tamne kockice mogu da zaklone svetle, ali svetle ne mogu da zaklone tamne i da je to jedino rešenje.
U sebi glasom kojim Ros iz „Prijatelja“ govori „We were on a greak!“ govorim „SVE KOCKICE SU ISTE BOJE!“, ali ipak kuckam odgovor bez velikih slova: „Sve kockice su iste boje“.
Sagovornik kaže da će proveriti sa nastavnicom matematike.
Još uvek nije ubeđen u to da je ChatGPT jedan tvrdoglavi magarac, koji će te ubeđivati u to da je u pravu, čak i kada sav zdrav razum i empirijski dokazi ukazuju na to da je njegov odgovor besmislica. Ipak, što se mene tiče, tu završavam razgovor.
Znam da je osoba sa kojom sam pričala izuzetno inteligentna i da će u nekom momentu zdrav razum ipak prevagnuti nad veštačkom inteligencijom, ali ostala sam malo začuđena time da se ovaj razgovor uopšte morao odigrati.
Želela bih zbog toga da se osvrnem na jedan eksperiment iz 2016. godine (dakle od pre 10 god. i pre ChatGPT-a) u kom se ljudi upozoravaju na to da mašinama ne treba slepo verovati.
Ispitanicima na tehnološkom institutu u Atlanti dato je da posmatraju robota kako izvodi određene zadatke. Robot je očito pravio greške i ispitanici su na skali procene označili da robot nije efikasan u obavljanju jednostavnih zadataka.
Nakon toga, u jednom momentu isceniran je požar u zgradi.
Video se dim, upalio se alarm i robot je počeo da sija i da govori da se nalaze u opasnoj situaciji i da ga prate.
Robot je vodio ispitanike kroz hodnike i na preseku dva hodnika sa jedne strane videla su se vrata za izlaz, a sa druge strane bio je zid.
Šta mislite, na koju stranu je većina ljudi krenula?
Iznenađujuće ili ne, ali gotovo svi ispitanici (26/30) pratili su robota, uprkos tome što ih je vodio dalje od pravog izlaza.
„To se meni ne bi moglo dogoditi!“ – rekao bi svako od nas za sebe.
Ali jeste li ikada u protekle dve-tri godine na neko „nerešivo“ pitanje odgovorili rečenicom: „Čekaj, pitaću ChatGPT!“, a zatim odgovor dobijen od njega smatrali tačnim, bez dalje provere na Google ili nekom drugom pretraživaču? Da li ste sigurni da odgovori ChatGPT-a nisu skretanje ka zidu?
Alati veštačke inteligencije mogu nam biti korisna pomagala, ali samo ukoliko ih koristimo sa kritičkim osvrtom i kada dobijene informacije proverimo.
Ukoliko se mi, odrasli, oslanjamo na ChatGPT više nego na sopstveno iskustvo, znanje i čula, kako da očekujemo od dece da ovim altima pristupe kritički? Kako da očekujemo od novih generacija da budu prosvećeni i da se koriste sopstvenim razumom, ako se mi iz „stare“ generacije oslanjamo isključivo na pouzdanost alata veštačke inteligencije svaki put kada imamo neki problem?
Sapere aude! Imaj hrabrosti da se koristiš sopstvenim razumom! – citiraću za kraj Kanta.
A ako Kant nije dovoljno motivišući, onda da citiram jednu čuvenu rečenicu svih mama: „Da ti drug kaže da skočiš s mosta, je l bi skočio s mosta?“ ili u ovom slučaju: „Da ti ChatGPT kaže da skočiš s mosta, je l bi skočio s mosta?“.
Koristite veštačku inteligenciju, naravno, ali što je još važnije, nemojte zaboraviti da koristite i svoju sopstvenu.
Autor: Sandra Žarković, Stefanova i Filipova mama, nastavnica nemačkog i stipendista univerziteta u Tibingenu na programu virtuelne razmene vezane za etiku upotrebe alata veštačke inteligencije.