Под истим кровом, а свако сам за себе
Зашто се породица променила у односу на пре пола века. Изгубила се блискост. Некад се инсистирало на оданости. Данашње фамилије емотивно одвојене
У много чему се слика породице променила од пре 20 година или пола века. Некада је био већи број деце у породици, а исти кров делило је више генерација. Подела улога и моћи је била јаснија, „знало се шта је чији посао“, у односу родитељ – дете. Породице су биле повезаније и функционисале по систему „сви за једног, један за све“, где је било мало места за независност. Биле су блискије и инсистирало се на оданости. Данашње породице су емотивно одвојене, подстиче се независност на рачун блискости и заједништва.
Овако просечну савремену српску породицу, за „Новости“, описује Славица Медар Петрић, породични психотерапеут Центра за психотерапију и групну анализу „Бјанко“ у Новом Саду. Осим тога, како каже, у Србији је смањен број чланова просечне породице.
Најчешће је трочлана, а главни разлог је негативан природни прираштај.
– Немајући алтернативу, више генерација је принуђено да живи на истој адреси – каже наша саговорница. – Такво стање резултује незадовољством, лошом комуникацијом, неразумевањем, што доводи до хаотичне породице. Њени чланови често раде само за себе, нису у стању да се обрате другом члану породице за савет.
Психолози наглашавају да је данашња породица постала скуп сродника, појединаца који живе паралелне животе у истом стамбеном простору. Свако се, како кажу, у свом простору забавља уз технолошке уређаје, кобајаги игра или разговара и дружи. Тако појединац остаје сам у својој соби и са илузијом да је у контакту са хиљадама пријатеља. Губи свест о протоку времена и ремети основне животне ритмове. А једна од највећих пошасти савремене породице је неусаглашен однос родитеља, који, иначе, деци никада не промиче.
Вaспитање
Осим инстант-оброка, деци се сервира и иснтант-васпитање. Нема ни промисли, ни доследности у преношењу малишанима важних порука. Како Славица Медар Петрић каже, доследност је важан сегмент родитељства, захтеван за родитеља, али дугорочно гледано, изузетно користан за дете.
– Поред великог броја обавеза како родитеља тако и детета врло је мало времена за разговор – каже Медар Петрићева. – Родитељи би волели да знају шта се мота по глави детета, али им то често не полази за руком. Мања деца не умеју да прецизно опишу догађаје, нити да јасно изразе мисли, а она мало старија би да побегну од родитељског окриља. С друге стране, ни родитељи нису вични комуникацији па их још са врата засипају директним питањима, најчешће у вези са оценама, а када дете изрази жељу за разговором, често немају времена.
Зато је, по њеним речима, породица са дететом школског узраста, обично у кризном периоду.
– Деца су тада у процесу социјализације јер у њихов свет улазе школски другови, њихови родитељи, учитељи и наставници – објашњава Славица Медар Петрић. – Родитељи, пак, у овој фази имају више времена да се посвете професионалним активностима, али, у овом периоду најчешће се јављају и проблеми са децом због одвајања, учења, понашања… Иза проблема детета, међутим, готово увек је нерешен родитељски или брачни сукоб. Конфликти су најчешће око постављања нових граница, поделе моћи, нових улога, нерешених проблема.
Све више код млађих ишчезава и чувени култ недељног ручка. Све се више прибегава ручку ван куће или јелу „с ногу“. Притом, како наша саговорница каже, младе домаћице не схватају значај окупљања око породичног стола. Уместо око стола, данашње фамилије лакше ће се састати око малог екрана, да пропрате ријалити програме, али и филмове неприкладног садржаја, пуне насиља.
– Једно истраживање је показало да деца која гледају ријалити шоу програме много чешће повезују богатство, популарност и лепоту са срећом – наглашава Медар Петрићева. – Овакав резултат ни најмање не изненађује, јер се управо ове вредности високо котирају међу учесницима ријалити програма.
Драгоцени бака и дека
Код нас се у породичне осносе увелико мешају баке и деке, па и други чланови, посебно када је брачни пар несамосталан и финансијски зависи од родитеља – каже Славица Медар Петрић. – Оно што треба прихватити јесте културно наслеђе породице и помоћ око деце, јер ниједна дадиља им неће боље пружити осећај припадности и сигурности. Истраживач са Универзитета Охајо, Кирк Блор, утврдио је да унуци који имају блиске односе са декама и бакама постижу боље резултате у школи, емотивнији су, прилагодљивији, имају веће самопоштовање и бољу способност да развију и одрже пријатељства.
Извор: novosti.rs