Већ када дете крене у седми разред, мала матура делује близу, па читава породица почиње да размишља о томе коју средњу школу ће будући матурант уписати, а фамилија и пријатељи салећу с питањима. У том узрасту дете је ретко спремно за доношење тако важне одлуке. Чак ни годину и кусур касније, када је већ време истекло и избор се мора направити, дете од непуних 14 година, свакако није довољно одрасло да може са сигурношћу разлучити која му професија најбоље лежи и шта је то што у животу жели да ради. Са 14 година, треба одредити животни пут. То је превелики задатак за тако младог човека.
Зато су ту родитељи. Не да нареде, притисну, уцене, донесу одлуку за дете, већ да га посаветују и усмере. А пре тога, да се потруде да своје дете баш добро упознају како би знали које занимање му „лежи” и који ће то посао једног дана са задовољством радити.
Управо у том послу је од велике помоћи књига „Како да изабереш занимање” Агњешке Тројан-Јаскот. У књизи је описано преко 30 савремених професија, а приликом читања дете ће се у неким проналазити делимично, у неким нимало, а у неким можда потпуно. Уз сваку професију (између осталог) стоји објашњење о путу који је потребно прећи до ње, шта је то што дете већ сада може да почне да ради, а ту је и детаљан опис карактерних особина оних људи који би у њему могли бити успешни, као и мали тест чије решавање ће помоћи детету да одреди да ли жели да буде графички дизајнер, програмер, наставник, лекар…
Књига је писана врло питко, пријемчиво, пуна је досетки и шала, а деци ће читање бити забава, те неће ни бити свесни да уз њу заправо откривају своју будућност.
Један примерак поклањамо оном ко први тачно одговори на наше наградно питање. У књизи се, иначе, налази и много „пикантних” детаља о различитим професијама, па је тако објашњено и једно глумачко сујеверје. Шта мислите…
…зашто глумци у позоришту не звижде?
Тачан одговор на ово питање обезбедиће вам један примерак књиге, али само ако будете најбржи, оставите у формулару за коментарисање пуно име и презиме и имејл адресу и ако одговор дате у коментару на овај текст на сајту, НЕ на ФБ страни. Ако више пута покушате да одговорите, рачунаћемо само први одговор.
Име победника објавићемо сутра, 06.02, после 21 час, на нашој ФБ страни.
Срећно!
Tiho zviždanje je nekada bio znak za dekoratere da menjaju scenu, pa tako moze doci do zabune.
Glumci u pozoristu ne zvizde,iz sujeverja da ce zaboraviti tekst ukoliko to urade.
Tiho zvizdanje je nekad bio znak da se menja scena pa bi to ako se zvizdi kad ne treba unelo pometnju na sceni.
Da se nebi skupljali miševi!
Zbog sujeverja.
Zbog zabune koju mogu da izazovu-to je znak dekoraterima da promene scenu.
Zato sto je zvizdanje nekada bio znak za dekoratere da menjaju scenu
Zato što glumac ne ume da zviždi.
Zvizdanje je znak da se promeni izgled scene.
Zato sto je zvizdanje nekada bio znak za dekoratere da menjaju scenu.
Zviždanje je nekad bilo znak za dekoratete da mijenjaju scenu. Mada neki, sujevjerno smatraju da time prizivaju stvarne zvižduke i nezadovoljstvo.
Zviždanje je bilo znak za promenu menjanje scene za dekoratera.
Zbog teatarskog sujeverja ?
Tiho zvizdanje je nekada bio znak da se menja scena tako da bi svako neplanirano zvizdanje dovelo do pobune…
Glumci u pozoristu ne zvizde da ne bi prizvali zvizdanje kao izraz nezadovoljstva. Nekada je tiho zvizdanje bio znak za dekoratere da promene scenu, zvizdanjem se moze uneti zabuna…
Glumu cine gest, pokret i govor. Ukoliko neko zvizdi, moze doci do zabune, da se neko uplasi. Moze se desiti da neko iz publike gadja glumca zbog toga.
Ne zvižde da ne bi prizvali nezadovoljstvo publike