Već kada dete krene u sedmi razred, mala matura deluje blizu, pa čitava porodica počinje da razmišlja o tome koju srednju školu će budući maturant upisati, a familija i prijatelji saleću s pitanjima. U tom uzrastu dete je retko spremno za donošenje tako važne odluke. Čak ni godinu i kusur kasnije, kada je već vreme isteklo i izbor se mora napraviti, dete od nepunih 14 godina, svakako nije dovoljno odraslo da može sa sigurnošću razlučiti koja mu profesija najbolje leži i šta je to što u životu želi da radi. Sa 14 godina, treba odrediti životni put. To je preveliki zadatak za tako mladog čoveka.
Zato su tu roditelji. Ne da narede, pritisnu, ucene, donesu odluku za dete, već da ga posavetuju i usmere. A pre toga, da se potrude da svoje dete baš dobro upoznaju kako bi znali koje zanimanje mu „leži” i koji će to posao jednog dana sa zadovoljstvom raditi.
Upravo u tom poslu je od velike pomoći knjiga „Kako da izabereš zanimanje” Agnješke Trojan-Jaskot. U knjizi je opisano preko 30 savremenih profesija, a prilikom čitanja dete će se u nekim pronalaziti delimično, u nekim nimalo, a u nekim možda potpuno. Uz svaku profesiju (između ostalog) stoji objašnjenje o putu koji je potrebno preći do nje, šta je to što dete već sada može da počne da radi, a tu je i detaljan opis karakternih osobina onih ljudi koji bi u njemu mogli biti uspešni, kao i mali test čije rešavanje će pomoći detetu da odredi da li želi da bude grafički dizajner, programer, nastavnik, lekar…
Knjiga je pisana vrlo pitko, prijemčivo, puna je dosetki i šala, a deci će čitanje biti zabava, te neće ni biti svesni da uz nju zapravo otkrivaju svoju budućnost.
Jedan primerak poklanjamo onom ko prvi tačno odgovori na naše nagradno pitanje. U knjizi se, inače, nalazi i mnogo „pikantnih” detalja o različitim profesijama, pa je tako objašnjeno i jedno glumačko sujeverje. Šta mislite…
…zašto glumci u pozorištu ne zvižde?
Tačan odgovor na ovo pitanje obezbediće vam jedan primerak knjige, ali samo ako budete najbrži, ostavite u formularu za komentarisanje puno ime i prezime i imejl adresu i ako odgovor date u komentaru na ovaj tekst na sajtu, NE na FB strani. Ako više puta pokušate da odgovorite, računaćemo samo prvi odgovor.
Ime pobednika objavićemo sutra, 06.02, posle 21 čas, na našoj FB strani.
Srećno!
Tiho zviždanje je nekada bio znak za dekoratere da menjaju scenu, pa tako moze doci do zabune.
Glumci u pozoristu ne zvizde,iz sujeverja da ce zaboraviti tekst ukoliko to urade.
Tiho zvizdanje je nekad bio znak da se menja scena pa bi to ako se zvizdi kad ne treba unelo pometnju na sceni.
Da se nebi skupljali miševi!
Zbog sujeverja.
Zbog zabune koju mogu da izazovu-to je znak dekoraterima da promene scenu.
Zato sto je zvizdanje nekada bio znak za dekoratere da menjaju scenu
Zato što glumac ne ume da zviždi.
Zvizdanje je znak da se promeni izgled scene.
Zato sto je zvizdanje nekada bio znak za dekoratere da menjaju scenu.
Zviždanje je nekad bilo znak za dekoratete da mijenjaju scenu. Mada neki, sujevjerno smatraju da time prizivaju stvarne zvižduke i nezadovoljstvo.
Zviždanje je bilo znak za promenu menjanje scene za dekoratera.
Zbog teatarskog sujeverja ?
Tiho zvizdanje je nekada bio znak da se menja scena tako da bi svako neplanirano zvizdanje dovelo do pobune…
Glumci u pozoristu ne zvizde da ne bi prizvali zvizdanje kao izraz nezadovoljstva. Nekada je tiho zvizdanje bio znak za dekoratere da promene scenu, zvizdanjem se moze uneti zabuna…
Glumu cine gest, pokret i govor. Ukoliko neko zvizdi, moze doci do zabune, da se neko uplasi. Moze se desiti da neko iz publike gadja glumca zbog toga.
Ne zvižde da ne bi prizvali nezadovoljstvo publike