“Положај наставника је у овом друштву урушаван јако дуго, а не ради се само о новцу”

Ученици у српским школама ће, по свему судећи, ускоро сами себи држати часове, јер ће број наставника бити сведен на минимум. Аларамтан податак, наиме, говори да је забрињавајуће мало бруцоша на наставничким смеровима на факултетима. Тренд пада оваквог уписа, који траје већ девет година, сада је достигао врхунац, па је на, рецимо, Физичком факултету Универзитета у Београду (БУ), на смеру Општа физика, чији дипломирани студенти овај предмет предају касније у школама, пријављен само један бруцош на 25 места!

На Филолошком факултету у Београду, најугроженији је српски језик и књижевност, на који се ове године пријавило само 34 кандидата, на планираних 100 места.

На Учитељском факултету на катедри у Новом Пазару за смер Образовање васпитача, пријавило се само троје средњошколаца, а за Образовање учитеља 29., док је за катедру у Вршцу за смер Образовање учитеља пријављено четворо. На Хемијском факултету БУ за смер Настава хемије, пријављено је само седморо бруцоша, а места има за 25., док је на Математичком факултету у Београду, на смеру Општа математика, пријављено 135 кандидата, а број планираних места је чак 250.

Сигурно “најтужнија” пријава је на Физичком факултету БУ, за смер Општа физика, на који се пријавио само један средњошколац, док је број планираних места 25.

“Тоне нам брод! Нажалост, не постоје инстант решења да га спасимо и одржимо на површини. Овај проблем је узео маха и образовање нам је у највећој опасности до сада. Средњошколци већ годинама беже од наставничких смерова на факултетима, а јасно је и зашто. Држава је покушала да реши проблем слабог одзива на упис краткорочним мерама, стипендијама за студенте математике који ће радити у просвети, али ефекти су јако слаби. Положај наставника је у овом друштву урушаван јако дуго, а не ради се само о новцу, иако је и тај фактор веома важан. Међутим велики проблем је статус наставника, који је катастрофалан и због чега млади себе не виде у тој бранши. Они знају да ће, ако заврше неки од наставничких смерова, радити за плату која је ниска, такође неће имати могућност напредовања на послу јер то у просвети не постоји, а плата коју добију при запослењу пратиће их до пензије. Додатна отежавајућа околност је сарадња са родитељима и проблеми са ученицима, где се наставници ништа не питају. Овакво стање није нешто што ће мотивисати младе да уложе озбиљне године и напор, да би се изборили са овим послом”, објашњава за Нова.рс Александар Марков, из Форума београдских гимназија.

Нема сумње да ћемо у свим школама у Србији остати без наставника матемаитке, физике, страних језика, а биће проблема и са наставницима књижевности, али и свих других предмета.

“Ако се нешто хитно не промени, не знам ко ће нашој деци кроз неколико година, деценија, држати часове. Наша бранша тренутно нема ни министра, већ ‘привремено решење’, а и то је један од показатеља у каквој смо ситуацији. У државама у окружењу стање није много боље, али ми смо сигурно у најлошијем положају. У школама већ сада предају информатику и друге предмете, наставници који су завршили приватне факултете, што је до недавно било забрањено. Јако је тешко пронаћи наставника математике, па деца и по два месеца губе часове, јер нема ко да предаје. Мораћемо да ангажујемо пензионере, али ни они не желе да се врате у школе. Kада актуелни наставници оду у пензију, неће бити њихових наследника и учионице ће остати празне”, упозорава Марков.

Декани осам факултета у Београду, понудили су решење, али од државе још нема реакције.