Градите позитиван став родитеља према укључивању детета у јасле.
Развијајте поверење у особе које ће се у јаслама бринути о детету.
Редовно доводите дете у вртић. Свакодневним доласком дете учи след радњи (долазак у вртић – одлазак родитеља – боравак у вртићу – повратак родитеља након одређеног времена).
Донесите ствар за коју је дете емотивно везано (дуду, флашицу, омиљену играчку, и сл.) и уз коју се може умирити.
Пре поласка у јасле распитајте се о ритму живљења у вртићу и постепено са њим усклађујте и кућни режим (оброци, спавање, боравак на отвореном…).
Све су ово важна и већини родитеља позната правила. Па чак и ако их у потпуности поштујете, очекујте негодовање. Јер је то потпуно нормално.
Када остављате дете у јаслице пожељне су следеће реакције:
У терминима које дете разуме, дефинисати количину времена коју ће провести само без родитеља (нпр. „…идем да купим новине, идем на посао“ и сл.).
Нагласити потпуну вероватност свог повратка („…кад то обавим доћи ћу по тебе“).
Навести сестру-васпитача као особу која ће се бринути о детету („…васпитачица, њено име, ће те чувати док се ја не вратим“).
Дефинисати активности у које се дете може укључити за време боравка у вртићу („…ти се играј са коцкама док се ја не вратим по тебе“).
Кратко се опраштати са дететом. У противном, родитељ оставља утисак неповерљиве и несигурне особе што неповољно утиче на дете.
Покажите му да га волите и када оно одбија останак у колективу.
Шта може да отежа адаптацију?
Несигуран, заплакан родитељ.
Родитељ који не опростивши се од детета, дословно побегне.
Родитељ који од свог детета тражи дозволу за одлазак („Могу ли сада отићи?“; Реци ми када могу отићи!“ и сл.).
Родитељ који се дуго задржава на вратима вртића или стално вири кроз иста и сл.
Родитељ који покушава да убрза адаптацију, тзв. „бацање детета у ватру“ тј. оставља дете у јаслама одмах цео дан. На тај начин дете може да створи отпор према вртићу. Зато се препоручује да дете прво време у вртићу борави краће, прилагођавање треба да буде поступно (нпр. пола сата/сат времена првог дана, затим два до три сата другог дана итд.), о чему се треба договарати са сестром-васпитачем. На тај начин се дете постепено упознаје са простором, другом децом и сестрама-васпитачима. Ритам и брзина адаптације различити су за свако поједино дете.
Родитељ који не комуницира са сестрама-васпитачима о томе како оне процењују потребни ритам адаптације. Сопствене процене „од ока“ могу бити сасвим погрешне.
Колико траје адаптација?
Просечно трајање прилагођавања деце на јаслице је око 15 дана. Међутим, не треба се забрињавати ако овај процес потраје дуже – поједина деца су осетљива на промену ритма и услова живота. Ово раздобље адаптације код деце пролази релативно безболно и без последица.
Извор: malafabrikamaste.rs