Необично изненађење на Учитељском факултету на који се ове године пријавило много више кандидата него претходних, па је тако већ у првом року упис завршен, није се прелило и на друге факултете који школују наставнички кадар.
Министар просвете, Дејан Вук Станковић, изјавио је још средином априла да недостају наставници физике, математике, биологије, хемије и географије. И ове године, на факултетима који образују овај кадар слабо је интересовање за наставничке смерове у Београду.
Декан Хемијског факултета у Београду Горан Роглић навео је за Еуроњуз Србија да су се ове године на Наставу хемије пријавила само два кандидата. Указао је да може да се деси да они следеће године промене смер јер је прва година факултета иста за све.
Прошле године Наставу хемије, према његовим речима, уписала су три бруцоша.
Ситуација, што се тиче наставничког смера, није боља ни на Физичком факултету. Декан Воја Радовановић казао је за Еуроњуз Србија да су 7. јула наставнички смер уписала четири бруцоша, а да се пријавило шест.
„Код нас упис још траје тако да не могу да дам коначан број. Такође, биће и други уписни рок“, рекао је.
Додао је да се дешава да бруцоши упишу наставнички смер, а да се после прве године пребаце на други смер.
„Проблем је и што они који заврше наставнички смер не желе после да раде у школама. Тако је и на другим факултетима“, оценио је.
Зашто млади не бирају наставничке смерове
Декан сматра да млади не бирају наставничке смерове због положаја наставника и професора у друштву. Објаснио је да под тиме мисли на друштвени статус наставника и професора, као и на примања.
„Имамо ситуацију да смо у школе на брзину увели информатику. Да ли ће у школама за професорку плату информатику да предаје добар информатичар? И ко онда предаје информатику деци? Тако је и са другим предметима и поставља се питање ко деци предаје“, истакао је.
Он додаје да је става да је то озбиљан друштвени проблем.
„Уколико не буде имао ко да предаје деци, неће бити добрих лекара, инжењера, стоматолога и тако даље. Имамо и смер Метеорологије, то је физика атмосфере. Многи бруцоши не знају да се тај смер налази на Физичком факултету“, рекао је Воја Радовановић и додао да су бруцоши веома заинтересовани за смер Теоријска и експериментална физика.
Математички факултет
На Математичком факултету упис је још увек у току па тренутно не располажу прецизним подацима о броју уписаних студената на студијском програму Професор математике и рачунарства, али су за наш портал истакли да већ годинама пружају додатну подршку студентима овог студијског програма кроз значајно умањену школарину.
„Школарина за модул Професор математике и рачунарства износи 90.000 динара, док се школарине за остале модуле крећу у распону од 150.000 до 165.000 динара. Оваква политика школарина представља додатни подстицај за упис на наставнички студијски програм“, указали су са Математичког факултета за Еуронеwс Србија.
Географски факултет
Када је реч о Географском факултету, ове године је опредељено 250 места за бруцоше, а пријавило се 109 кандидата. На овом факултету образују се и будући наставници географије, којих према речима министра просвете, такође нема довољно у основним и средњим школама.
Подаци са факултета показују да интересовање за наставничке смерове остаје знатно мање од потреба образовног система.
Извор: Блиц