Neobično iznenađenje na Učiteljskom fakultetu na koji se ove godine prijavilo mnogo više kandidata nego prethodnih, pa je tako već u prvom roku upis završen, nije se prelilo i na druge fakultete koji školuju nastavnički kadar.
Ministar prosvete, Dejan Vuk Stanković, izjavio je još sredinom aprila da nedostaju nastavnici fizike, matematike, biologije, hemije i geografije. I ove godine, na fakultetima koji obrazuju ovaj kadar slabo je interesovanje za nastavničke smerove u Beogradu.
Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić naveo je za Euronjuz Srbija da su se ove godine na Nastavu hemije prijavila samo dva kandidata. Ukazao je da može da se desi da oni sledeće godine promene smer jer je prva godina fakulteta ista za sve.
Prošle godine Nastavu hemije, prema njegovim rečima, upisala su tri brucoša.
Situacija, što se tiče nastavničkog smera, nije bolja ni na Fizičkom fakultetu. Dekan Voja Radovanović kazao je za Euronjuz Srbija da su 7. jula nastavnički smer upisala četiri brucoša, a da se prijavilo šest.
„Kod nas upis još traje tako da ne mogu da dam konačan broj. Takođe, biće i drugi upisni rok“, rekao je.
Dodao je da se dešava da brucoši upišu nastavnički smer, a da se posle prve godine prebace na drugi smer.
„Problem je i što oni koji završe nastavnički smer ne žele posle da rade u školama. Tako je i na drugim fakultetima“, ocenio je.
Zašto mladi ne biraju nastavničke smerove
Dekan smatra da mladi ne biraju nastavničke smerove zbog položaja nastavnika i profesora u društvu. Objasnio je da pod time misli na društveni status nastavnika i profesora, kao i na primanja.
„Imamo situaciju da smo u škole na brzinu uveli informatiku. Da li će u školama za profesorku platu informatiku da predaje dobar informatičar? I ko onda predaje informatiku deci? Tako je i sa drugim predmetima i postavlja se pitanje ko deci predaje“, istakao je.
On dodaje da je stava da je to ozbiljan društveni problem.
„Ukoliko ne bude imao ko da predaje deci, neće biti dobrih lekara, inženjera, stomatologa i tako dalje. Imamo i smer Meteorologije, to je fizika atmosfere. Mnogi brucoši ne znaju da se taj smer nalazi na Fizičkom fakultetu“, rekao je Voja Radovanović i dodao da su brucoši veoma zainteresovani za smer Teorijska i eksperimentalna fizika.
Matematički fakultet
Na Matematičkom fakultetu upis je još uvek u toku pa trenutno ne raspolažu preciznim podacima o broju upisanih studenata na studijskom programu Profesor matematike i računarstva, ali su za naš portal istakli da već godinama pružaju dodatnu podršku studentima ovog studijskog programa kroz značajno umanjenu školarinu.
„Školarina za modul Profesor matematike i računarstva iznosi 90.000 dinara, dok se školarine za ostale module kreću u rasponu od 150.000 do 165.000 dinara. Ovakva politika školarina predstavlja dodatni podsticaj za upis na nastavnički studijski program“, ukazali su sa Matematičkog fakulteta za Euronews Srbija.
Geografski fakultet
Kada je reč o Geografskom fakultetu, ove godine je opredeljeno 250 mesta za brucoše, a prijavilo se 109 kandidata. Na ovom fakultetu obrazuju se i budući nastavnici geografije, kojih prema rečima ministra prosvete, takođe nema dovoljno u osnovnim i srednjim školama.
Podaci sa fakulteta pokazuju da interesovanje za nastavničke smerove ostaje znatno manje od potreba obrazovnog sistema.
Izvor: Blic