Поново онлајн настава: Незадовољни и наставници и родитељи

24 јула, 2020

Анкета коју је спровела Унија синдиката просветних радника Србије показала је да, у 800 школа у којима имају своје представнике, око 10 одсто ђака током ванредног стања није имало услове за праћење онлајн наставе. Међу њима су и они који нису имали чак ни телевизор, а камоли интернет. Од надлежних још увек нисмо добили конкретан одговор и решење о томе како ће изгледати нова школска година, да ли ће и колико ђаци моћи да прате наставу у учионицама.

Председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић сигурна је у једну ствар – нисмо спремни за онлајн наставу. Са друге стране, поједини родитељи са којима смо разговарали онлајн наставу описују као “тоталну катастрофу”.

“Како се ближи први септембар и почетак школске године, мислим да у Србији расте стрес родитеља, наставника и деце, а, чини ми се и читавог друштва. Од тога да ће деца бити у школи, до тога да ће бити искључиво онлајн настава. Не улива ми поверење и не чини ми се да Министарство просвете има нека прецизна решења. Мислим да је недопустиво да једна тако важна ствар, као што је начин одвијања наставе, пролази потпуно под велом тајне за читаво друштво”, примећује Јанковић у изјави за наш портал.

Наставница Јанковић констатује и да је “једино што ми можемо да сазанамо и чујемо јесте да министар свакога дана изјављује што ово што оно, али до овог момента није изашао са прецизним предлозима”.

“Једино што чујемо јесте да се Министарство интензивно спрема. С обзиром на то да познајем ситуацију у просвети, мени то изазаива велико узнемирење, када се каже Министарство се спрема. Министарство чини неколико стотина људи, а ми имамо само у основној и средњој школи 850.000 ђака. Толико о томе колико Министарство може и колико има капацитет да уради нешто само. Одговор на ваше питање – да ли смо ми спремни за онлајн наставу – гласи: не, нисмо спремни за оњлајн наставу”, категорична је Јанковић.

Она истиче да су у ванредном стању сви капацитети били максимално ангажовани. Како каже, подигло се све што се има код куће, радило се даноноћно и завршена је школска година. Ипак, поставља се питање – шта од септембра?

“Невероватно ми је да министар од марта није могао да на било који начин ободри људе, да они знају да ће на неки начин они бити ободрени од септембра. Он само прича онлајн, онлајн. Па, онлајн настава није седење испред телевизора. Све је то фантастично, колеге су се трудиле, то су одличне лекције за школски програм, али то није онлајн настава”, каже Јанковић и подсећа да је Унија синдиката просветних радника предлагала да се школама обезбеде лаптопови који ће се по потреби распоређивати и давати наставницима.

“Нису све школе у ‘кругу двојке’, па да имају лаптопове”, објашњава Јанковић.

Техничке могућности за онлајн наставу немају сви наставници, али немају ни ђаци. Јанковић каже да је током ванредног стања било родитеља који су из неких удаљенијих места физички доносили домаће задатке и тестове своје деце у школу и прослеђивали их наставницима.

Унија синдиката је анкетом дошла до податка о томе да 10 одсто ђака није имало техничке могућности за онлајн наставу. Ипак, подсећа наша саговорница, министар Шарчевић је недавно рекао да око један одсто ђака није могао да прати наставу.

“Ја знам на основу чега смо ми из Уније синдиката просветних радника дошли до податка да 10 одсто ђака није могло да прати онлајн наставу, али не знам како је министар стигао до податка од 1 одсто”, пита се Јанковић.

Родитељи: Љути и жељни прецизних информација
Ана Марковић је мама једног будућег трећака. Она онлајн наставу током ванредне ситуације описује као “тоталну катастрофу”.

“Када је током претходног полугодишта уведена онлајн настава сви моји пријатељи, укључујући и мене, који имамо децу у школи, у различитим разредима, били смо на ивици нервног слома. То је тотална катастрофа. Мала деца не умеју да рукују компјутером и неопходно је присуство родитеља, а родитељи раде. Онлајн настава је погубна по децу, њихово образовање, социјализацију, али и по родитеље који то не могу да постигну. Деца треба да иду у школу, да имају интеракцију са својим школским другарима, са учитељима и наставницима. Није школовање само књига и учење, већ и социјализација и различите активности које су деци неопходне, а које не могу добити код куће”, каже ова мајка.

“Мој син је био у јако лошем психичком стању, иако је мали, јер није могао да прихвати да не иде у школу, не виђа другаре и учитељицу коју много воли. Не бих знала како да му саопштим да од септембра опет неће ићи у школу, него ће поново да седи испред ТВ-а и компјутера и као нешто да учи. То је упропашћавање деце, а за родитеље који раде, немогућа мисија. Апсолутно сам против онлајн и ТВ наставе и желим да моја деца иду нормално у школу!”, категорична је ова мама.

Тијана Миловановић је мама једне Уне која треба да крене у трећи разред и једне Таре која од првог септембра треба да постане седмакиња. Каже да није почела унапред да се нервира око почетка школске године, јер ће и онако све бити обзнањено у последњем тренутку.

“Током прошле школске године и ванредног стања све одлуке су мењане из дана у дан. Сада ниједну информацију или одлуку не могу да схватим озбиљно, јер знам да ће је до почетка школске године променити безброј пута. Вероватно ћемо о томе како ће изгледати нова школска година у условима епидемије сазнати пред сам крај распуста. Почећу да се нервирам 30. августа”, каже нам ова мама.

Шта каже Министар?
Министра просвете Младена Шарчевића контактирали смо како бисмо сазнали нешто конкретније о томе како ће изгледати наредна школска година и на који начин ће се изаћи у сусрет наставницима и ђацима који немају услове за онлајн наставу.

“Од недеље ћу моћи прецизније”, крако је одговорио Шарчевић у СМС поруци.

Министар је у јучерашњој изјави за Курир рекао да се интензивно ради на припреми различитих модела за наставу од јесени и да ће старији ученици и средњошколци вероватно имати по две седмице наставу у школи и код куће, а основци од првог до четвртог ићи у школу све време или три недеље пратити наставу у школи, а једну недељу на даљину.

“Немају све школе исте капацитете и не може се у свим школама примењивати исти модел. Млађа деца не могу сама остајати код куће, па се иде на то да им се омогући да што више наставних сати проведу у школи”, каже Шарчевић за Курир.

Према његовим речима, у неким школама биће могуће да се настава организује тако да у потпуности буду у школи, уз поштовање безбедносних мера и ограничења да на четири квадрата буде један ученик, а у другим школама, које пре свега имају много ђака и раде у две смене, ићи ће се на то да три недеље ђаци од првог до четвртог разреда иду у школу, а недељу дана прате наставу од куће.

Шарчевић је рекао и да ученици од петог до осмог разреда могу комбиновати две недеље онлајн наставе, две у школи.

Министар наводи и да се у свакој школи анализира број ђака и кабинета, те се праве формуле по којима ће радити. Уједно се, како каже, анализира и број родитеља, који ће у случају да нема ванредног стања моћи да се организују тако да барем један остане код куће.

“Неке школе, које имају више учионица, кабинета за продужени боравак, али и других одговарајућих просторија, моћи ће да организују клупе у новом простору и поделе групе. Оне ће радити по једном од бољих модела, а негде ће бити примењиван другачији модели”, наводи Шарчевић.

Он додаје да за старије разреде и средњошколце не би требало да буде проблема.

“Средњошколци би у школу могли да иду по групама, наизменично, на две недеље. Првих 15 дана, на пример, први и други разред, потом трећи и четврти. Када имају наставу на даљину, онда имају предавачки део, док би у школи имали вежбе и одговарали”, објашњава Шарчевић. Он додаје да ће у наредних седам до десет дана, када се све изанализира, директори школа добити моделе и упутства како да планирају наставу у смислу односа часова обраде и утврђивања.

“Груписаћемо школе у неколико група и свака школа ће добити упутство и знати своју формулу, односно који је његов модел и како да га примењује”, наводи Шарчевић.

Шарчевић каже и да ће деца морати да носе маску у школи уколико то буде препорука струке.

“Деца ће морати да носе маску ако то буде препорука. Сви ћемо морати. Носе их и у другим земљама света, па што не би и овде”, каже Шарчевић.

Он истиче и да ће класични тип школе, који је важио до епидемије коронавируса, бити могућ тек када буде скроз безбедно, а то ће се највероватније десити, како каже, тек кад будемо добили вакцину.

Извор: нова.рс

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама