Novine u programu književnosti za osnovnu školu i gimnaziju
Hobit ulazi u dopunsku lektiru
Manji broj književnih dela za obradu, povećana izbornost, kao i vraćanje domaće lektire, koja podrazumeva čitanje kod kuće uz vođenje beležaka, neke su od promena u programima srpskog jezika i književnosti.
Reč je o promenama za prvi i peti razred osnovne škole po kojima će se raditi od naredne školske godine.
– Komisija za srpski jezik je smatrala da bi ponovno uvođenje domaće lektire podstaklo redovno čitanje kod kuće, kao i stvorilo naviku redovnog odlaska u biblioteku, pošto je primećeno da su poslednjih godina znatno smanjene čitalačke navike kod učenika – kažu za Danas u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
U okviru dela za obradu u petom razredu, čiji je broj smanjen sa 40 na 35, komisija je, kako ističu, nastojala da zadrži korpus srpske književnosti, rukovodeći se pre svega principom da delo odgovara uzrastu učenika. Među novim delima koja će đaci obrađivati su Peđa Trajković „Kad knjige budu u modi“, Igor Kolarov „Agi i Ema“, Vladislava Vojnović „Priče iz glave“ (izbor), Dejan Aleksić „Muzika traži uši/Koga se tiče kako žive priče“ (izbor)…
U Zavodu objašnjavaju da se savremeni naslovi najviše nalaze u domaćoj lektiri i u izbornom delu programa, jer je u književnosti potrebno da vreme pokaže vrednost nekog dela. Sa spiska izbornih dela nastavnik bira najmanje tri, a izbornost postoji i u okviru pojedinih naslova (recimo ako se opredeli za knjigu „Priče iz glave“, može da obrađuje jednu ili dve priče ili celu zbirku).
U lektiri za petake ostala su popularna dela dečje književnosti Nušićevi „Hajduci“ i „Robinson Kruso“ Danijela Defoa, a kod Marka Tvena su ponuđene tri opcije:
– Osim „Doživljaja Toma Sojera“, koji je odavno u programu, nastavnik se može opredeliti za „Doživljaje Haklberija Fina“, jer je to najpopularnije Tvenovo delo i radi se kao lektira u mnogim zemljama ili „Kraljevića i prosjaka“, jer ima izraženu socijalnu tematiku koja je prilično zanemarena u važećem programu – kažu u Zavodu, napominjući da sva dela koja su na spisku, a koja se ne budu obrađivala, nastavnik treba da preporuči deci za čitanje. Zanimljivo je da se u dopunskom izboru lektire nalazi i Tolkinov „Hobit“, s tim što je predviđeno da đaci čitaju odlomke.
Zavod je uradio i predlog novog programa za srpski jezik i književnost za prvi razred gimnazije, koji još nije usvojen, a koji je, kako kažu, ostao na „tragu“ prethodnog.
– Komisija je smatrala da su značajne promene i veliki obrti nemogući, s obzirom na to da su utvrđeni standardi pratili postojeći program, a on nije menjan od 1991. godine. Književnoistorijski pristup u izučavanju književnosti je ostao, ali je smanjen broj naslova koji su predviđeni u obaveznom delu programa, da bi se ostavilo mesta za izborni – navode u Zavodu.
Tako je u narodnoj književnosti značajno smanjen broj dela (jer se obrađuju u osnovnoj školi), ali se insistira na slojevitoj obradi, obradi fenomena, kao i međupredmetnim povezivanjima (narodna epska pesma „Ropstvo Janković Stojana“ može se povezati sa izbornim odlomcima iz „Odiseje“…). U narodnoj književnosti prvi put se pojavljuje i bugarštica (narodna epska pesma dugog stiha). Posebno mesto zauzela je i narodna bajka (koju učenici mogu posmatrati uz pomoć svog intermedijalnog iskustva), a ona se može porediti sa mitom ili sa istočnom tradicijom, ili sa savremenim autorskim fantastičnim delima (u izbornom delu su „Hiljadu i jedna noć“ (izbor); starogrčki, rimski i slovenski mitovi po izboru učenika i nastavnika, Tolkinov „Gospodar prstenova“ – prva knjiga).
Kada je reč o romanima, u obaveznom delu sada je u prvom razredu Dragoslav Mihailović „Kad su cvetale tikve“, dok su u izbornom Danilo Kiš „Rani jadi“ i Branimir Šćepanović „Usta puna zemlje“.
– Kiš se obrađuje u osnovnoj školi, a ovo delo i nije pravi izbor za analizu romana budući da ima i drugih elemenata. S druge strane, „Usta puna zemlje“ mogu biti inspirativno i intrigirajuće štivo za učenike ovog uzrasta. U izbornom delu programa se nalaze i neka žanrovska dela – Agata Kristi/Boris Akunjin, zatim Ispovedna molitva iz 14. veka, nepoznatog autora (Antologija srpskog pesništva, priredio Miodrag Pavlović), ali i mnoga druga – objašnjavaju u Zavodu, napominjući da je barok kao književni pravac ostavljen za drugi razred, ali će se i tu pažljivo razmotriti šta je neophodno da se obradi kako bi se učenicima približila epoha.
Piše: V. Andrić
Izvor: Danas