Broj studenata koji upisuju smerove za nastavnike hemije, fizike, biologije i matematike za nepunu deceniju značajno je opao. Ministarstvo prosvete dodeljuje stipendije od oko 20.000 dinara mesečno studentima koji se školuju za buduće nastavnike. Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić kaže za RTS da đaci tokom promocija predavačkih profesija u školama prvo pitaju kolika će im biti plata. Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta smatra da je za rešavanje tog problema potreban široki društveni konsenzus, da se obrazovanje postavi kao važno za opstanak nacije.
Sve je teže direktorima škola da pronađu nastavnike za zamenu, ako se neko razboli i ode na bolovanje. Upućeni kažu da kriterijuma skoro nema, svi koji žele da rade, lakše nego ikada dobijaju posao.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, situacija je ozbiljna. Broj onih koji upisuju smerove za nastavnike hemije, fizike, biologije i matematike za nepunu deceniju značajno je opao.
Hemiju je 2015. upisalo 26 studenata, prošle godine samo tri. Od 28 studenata fizike, koliko smo imali upisanih 2015. godine, prošle godine smo došli do sedam.
Od 15 studenata koji su hteli da budu profesori biologije 2016, stiglo se do dva 2023. godine. Ništa nije bolje ni na matematici, koju je u prošloj školskoj godini upisalo samo dvoje studenata.
Geografija je sa 84 studenta, došla na 20, a srpski sa 111 na 61 zainteresovanog da se školuje da predaje taj predmet.
Filozofski fakultet se još i najbolje drži, ali i tu je pad osetan. Od početnih 120, došli smo do 84 onih koji želi da ga studiraju i predaju filozofiju deci, kada ga završe.
Ministarstvo prosvete dodeljuje stipendije od oko 20.000 dinara mesečno studentima koji se školuju za buduće nastavnike na različitim fakultetima i vaspitače u predškolskim ustanovama.
Čekajući odgovor Ministarstva
Dekan Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Goran Roglić kaže da su sastanak sa resornom ministarkom, na kojem su izneli svoje predloge kako bi se potencijalni studenti stimulisali da izaberu nastavničke smerove, imali još prošle godine i da još nikakav odgovor nisu dobili.
Prema rečima dekana Geografskog fakulteta Velimira Šećerova, za rešavanje tog problema potreban je široki društveni konsenzus, da se obrazovanje postavi kao važno za opstanak nacije.
Roglić ističe da đaci tokom promocija predavačkih profesija u školama prvo pitaju kolika će im biti plata. U hemiji plate se kreću od sto do sto dvadeset hiljada dinara što se, kako napominje, ne može meriti sa ETF-om, FON-om ili Mašinskim fakultetom.
On naglašava da jedino obrazovanje može da vodi zemlju napred, a da se ono uništava proteklih 15-20 godina.
„Postavlja se pitanje da li roditelji žele privatno obrazovanje za svoju decu koje će plaćati deset hiljada evra ili kvalitetno državno obrazovanje kakvo je ova zemlja nekada imala“, navodi dekan Hemijskog fakulteta.
Izvor: RTS
1. Nije samo problem plata, to je čak na nekom 5 mestu.
2. Mnogo je bitnije kakvi su nam programi (kroz koje se trči, a pitanje je koliko se realno od toga „zapa(m)ti“ u glavama učenika), da li su u skladu sa mogućnostima današnjih generacija (nekadašnja trojka danas je petica), koliko su smisleni (između ostalog i jer metoda „svima sve“ je pogubna i za nastavnike i za učenike)… U okviru ovoga ima još mnogo toga, ali i ovo je za početak dovoljno.
3. Efikasno rešavanje problema onih zbog kojih je nemoguće održavati časove ili dostojanstvo časova, škole, školstva (učenik može da se bahati koliko hoće, a nastavnicima, školi i …“školstvu“ su zakonski ruke vezane za adekvatne reakcije, jer se vode beskrajne priče, zapisnici, procedure, koje nigde ne vode i ništa ne menjaju i „pojede vuk magarca“; ono koji se bahate kapiraju da i dalje to mogu, dok oni koji pate, drugi učenici i nastavnici, samo mogu „zakonski“ bespomoćno da trpe nasilje…jer to država zakonski odobrava).
4. Mnogo bočnih mešanja u rad nastavnika, od strane raznih aktera, počev od roditelja, preko sitnih funkcionera, pa do ozbiljnijih igrača, uz podršku raznih inspekcija (koje svoje postojanje i rad moraju „materijalno“ da opravdaju nalaženjem greške nastavnika).
Jednom rečju – cedi se komarac, a proždire kamila.
Naravno, gore nabrojano nije sve, ali je ovo samo pokušaj da se ukaže na deo problema koji su gorući u prosveti.
Dakle, plate su tek na petom mestu, jer pre svega ono gore vraća koliko toliko dostojanstvo prosveti i njenim akterima uopšte.
gradivo je besmisleno obilno. Nasilje prema nekim ucenicima daleko preko granice izdrzljivosti. Neka deca sa strahom odlaze u skolu.. Posledice savremene politike:
1. sve manje dece se radja
2. sve manje dece roditelji salju na dalje skolovanje, iz razloga siromastva, gore napisanog I slicno..
Rezervisano samo za članove. Istorija se predaje sa višom turističkom,a može i OTO. Za matematiku već treba srednja ekonomska. Minimum. Medjutim zato nastavnici sa fakultetom, ili ti osnovnim studijama, dobiju otkaze, jer nisu master i normalno ne glasuju za reizbor SNS direktorke. Itd. Provereni podaci iz jedne škole u Sremu.
Da.
Još veći je problem što su nastavnicima i celom školskom sistemu zakonski vezane ruke da bi mogli da se izbore sa pomenutim nasiljem. Gledam učenike koji vaše za tim da im se pomogne, ali…pred ovakvim „zakonom“ koji ne štite žrtve (i učenike i nastavnike i druge) smo nemoći. Ovi u vlasti sigurno imaju te informacije (bar iz medija)…zašto nešto ne menjaju?
Slično je i u drugim oblastima…
To navodi na pomisao da se od…ako ne 2000. a ono od…2004. prosveta postepeno ubija, da ljude koji rade u prosveti dovode u jako frustrirajuće stanje (osim navedenog i zbog povećanog broja ocena i zbog neprilagođenog programa i zbog lutanja same države koje se preliva i na školstvo itd.), gde mnogi psihički ne znam kako uopšte stoje… naravno, slično je i sa normalnim porodicama (decom i njihovim roditeljima) bar ubog svega što ste napisali.
U Sloveniji, na primer, privredna komora sugeriše upisne kvote za smerove fakulteta…a kod nas na žalost, privredna komora ima istu ulogu kao i „reforma“ prosvete poslednje dve decenije…dezintegracija!
Zato nasu decu i edukuju sve vise kadrovi koji nikada nisu radili sa decom. Nastavnici koji nemaju licencu niti su imali metodologiju. Zato imamo svakodnevno njihova sizofrena „cepanja“ pred djacima kada deca cuju od njih „ubicu se zbog vas“ ili kada izvade ekektronsku cigaretu na sred casa i kazu im da nikome ne govore, ili pocepaju kontrolne i bace jer zaboga nisu zadovoljni kako su ih naucili. 90% deca uce sama ili uz pomoc roditelja jer polovina njih nije sposobno da prenese znanje. Uprava skole koju pohadja moje dete nastavnicki kadar trazi preko fejsbuka a onda takvi ocekuju da deca gradivo znaju kao da ce bas da idu na taj fakultet.
Dragi roditelji , kada cemo mi da strajkujemo protiv ovoga sto rade nasoj deci svakodnevno, da li mi mentalno zlostavljamo decu saljuci ih u ruke needukovanim kadrovima u uzrastu kad nisu ni mentalno ni fizicki zreli da shvate da svakodnevni preveliki zahtevi i besomucno ocenjivanje odrzava stalno stanje stresa u njihovom mladom bicu? I da prestane ovaj trend da kada dete postane djak i roditelj postane to isto iako je svoje skole davno zavrsio.
Uništavanje počinje samim nazivom koji je skorije uvedeni,oni su profesori a ne nastavnici.Od Šuvara do Danila Ž Markovića je uništvanje,a od pripitog Gaša Kneževića do danas je ubijanje prosvete.
Profesori/nastavnici o kojima govorite, a koji imaju sve kako treba po pitanju kvalifikacija, i ali su obavezni psihologiju, pedagogiju i metodike na matičnim fakultetima, tako da u tom smislu imate adekvatne ljude na pomenutim mestima. Neke stvari, pak, nemaju veze ni sa tim, ali…ko će svaku biljku ponaosob da pregleda, da li je reč o žitu ili kukolju.
Misao posle poslednjeg zareza je apsolutno tačna.
Ti si kukolj treba te izbaciti iz skole da decu nazivas kukolj
Vratiti dostojanstvo prosvetnim radnicima, svi učitelji i nastavnici imaju zavrsen master na fakultetima, u diplomama im piše profesor. U školama primaju plate nastavnicke, piše im nastavnik razredne nastave, nastavnik biologije itd.
Jedino ovi novozaposleni ne moraju imati master diplome, ne pita se za diplomu ako imaš člansku knjižicu. Ona otvara sva vrata. Čula sam da diplome deci kupuju za rodjendane. Jedna takva radi kod nas🥺, doduše u Domu zdravlja.
Pod kukoljom sam podrazumevao one koji ne rade svoj posao kako treba, već ga otaljavaju ili još gore. Ceo moj tekst, na koji ste reagovali, se odnosi na nastavnike, a ne na decu.
Lako se dobija posao u prosveti, samo se učlaniš u stranku. Ne treba ni znanje, ni prosek, ni iskustvo, ništa! Samo partijska knjižica. Zato sam i odustala od prosvete. Bitniji su mi čist obraz i mirna savest nego posao u struci.
Tačno tako! Master sam profesor srpskog jezika i književnosti sa 34 godine radnog staža i veoma posvećena svome poslu. U utorak me zamolila koleginica da pogledam rad koji je ocenila ocenom dovoljan (2), jer se majka žali na ocenu. Pogledala sam rad i videla da je korektno ocenjen. A onda je mama, čistačica u KC Srbije, počela da drži predavanje koleginici i meni da ona zna svoje dete i da njeno dete zaslužuje više. I vi ostanite normalni!
Hoće da se „ubiju“ i odlični nastavnici, kada i pored maksimalnog truda učenici pokazuju…praktično ništa, jer jednostavno ne uče. A zatim istim tim nastavnicima dođu roditelji koji im objašnjavaju kako nastavnici ne znaju da rade svoj posao, šalju im anonimne prijave i tsl. Pa kako čovek da ne pukne, kada radi iz sve snage kako treba, troši se iz petnih žila, a onda zbog nečijeg tuđeg nerada i hira svako može da pljune na njega i njegov rad?
Doduše, u svakoj profesiji imamo i ovakvih i onakvih, ali svrstavati odgovorne radnike (koji trpe žestoke stresove, iz delimično opisanih razloga) sa ovim neodgovornima stvarno nije u redu.
Kroz razgovor sa prijateljicama koje su u prosveti stekoh utisak da ima previse kandidata za posao predavaca i da je jako veliki grabez za to radno mesto ( namerno nije receno velika konkurencija). Ako ti mladi zaposleni zele da stignu do penzije to podrazumeva par decenija rada, tako da se ova zabrinutost odnosi na period kada ce skolovanje mozda biti organizovano na potpuno drugaciji nacin da nece ni biti nuzno fizicko prisustvo predavaca u svakoj ucionici svake skole. Dakle, mozda potpuno besmisleno zamajavanje problemom koji nece ni biti problem. Drugi utisak je teska razocaranost udzbenicima koje moraju da sistematizuju i rekonfigurisu tekstove da bi poredak u lekcijama imao smisla. Kome zaista KORISTI pretenciozno i konfuzno napisan udzbenik (ima i pohvaljenih, doduse, cast izuzecima), ako ne upravo onima koji su se ustresli za svoju poziciju pa bi da obeshrabre ucenike, a i nastavnike cim otvore udzbenik. Ta sizofrenija u kreiranju sadrzaja asocira na onu pricu o menjanju pravopisnih pravila jer naucnici departmana imaju broj obaveznih radova i broj neobaveznih radova koji im se dodatno placaju. Za taj „extra money“ se bas pusti masti na volju, pa se zatim isto pkjavi u udzbenicima servirano deci na ucenje kao KAO znacajno. To divljanje sa udzbenicima je stvaaarno izaslo iz svih okvira obzirnosti prema onima koji ih koriste. Uporedjuje li neko to sa pedmetnim programima i udzbenicima
u Francuskoj, Sloveniji, Poljskoj, npr?
Jedan od problema sa udžbenicima je vezan za nastavne planove i programe. Daću primer: u 6.razredu OŠ se najpre uče pojmovi vezani za kretanje, sile itd, a tek nakon toga same fizike veličine, pa tek onda neki od osnovnih pojmova kao što su masa, zapremina i tsl. Previše petlji. Konkretno, iste sam raščivijao, ali…kad mi dođe inspekcija neće me pohvaliti na pravilnom metodičkom pristupu, već će me prekoriti jer nisam u skladu sa planom i programom…i sa npr. takmičenjima… eto besmisla.
A o tome svemu niko ne vodi računa.
Elem, udžbenici se moraju pisati tim redosledom jer ne mogu drugačije izaći na tržište.
Isto vazi i za vredne i marljive djake, moja deca su odlicni ucenici, svestrani koji ne hvataju krivine nego su prisutna i zdravorazumna. Kako je takvoj deci u ovakvom skolskom sistemu i u skoli iz koje svaki dan dolazi sa losim utiscima. To su deca koja nemaju mehanizme ni zrelost da se bore protiv tih odraslih kukolja. Da li su ta dobra i vredna deca kaznjena iduci u takve skole i imati sa 12 ili 14 god svest da je puno toga pogresno, lose, deca koja ukazuju neprihvatljiva socijalna ponasanja onih koji bi trebalo da ih necemu nauce i budu autoritet iz postovanja. Zakljucak, i dobri edukovani prosvetni radnici i dobra i vredna deca iz porodica koje se bave njima u svakom smislu su zrtve ovog obrazovnog sistema. Ali deca su deca, ne mogu da strajkuju i zahtevaju, ne dolaze u skolu i bore se za normalnost, nego mogu samo da obole pre vremena.
Umorna sam od truda u besmislu, nepostovanja u drustvu, nevaspitanja u porodici, umišljenih velicina i raznih uštvi oko njih. Srecom, blizu je kraj.
Da. Sve ovo strašno umara, pre svega psihu.
I, umesto da se svako bavi ozbiljno svojim poslom, mi koji radimo u prosveti smo dodatno opterećeni ovime o čemu Vi pišete. Umesto da država reguliše sve to (zakone kojima štiti žrtve, smisleno uredi prosvetni sistem u svakom smislu u skladu sa potrebama društva i mogućnostima dece, kao i da uradi korenitu reformu), ona (ne)radi po inerciji, primaju plate ni za šta, ne mogu ili neće da napišu par rečenica za godinu dana, ne rešavaju ništa iako gori samo tako, usklađuju zakone sa EU…a sa zdravim razumom? Usled toga ja kad dođem kući s posla dumam kako da rešavam i ono što nije moj posao, a sada dumam kako organizovati prosvetni sistem….samo, od obaveza nemam vremena da se tome konkretnije posvetim…
Lako se dobija posao u prosveti, samo se učlaniš u stranku. Ne treba ni znanje, ni prosek, ni iskustvo, ništa! Samo partijska knjižica. Zato sam i odustala od prosvete. Bitniji su mi čist obraz i mirna savest nego posao u struci.
Svi pričaju da po završetku navedenih fakulteta odmah čeka posao, a to apsolutno nije tačno. Sve te predmete već predaju „stručnjaci“ sa srednjom školom ili nekim levim fakultetom. Mi kad dođemo da tražimo časove, nama se kaže „Završite master, pa dođite!“, a i tad nije isključeno da će tražiti doktorat. Niko neće da se stresira tokom studija i da ga posle neko, u najmanju ruku ponižava.
Nije problem plata. Problem je odnos porodice i učenika prema nastavnicima.
Još veći problem je što je sistem dozvolio da se svako, kome se navrne, meša u obrazovanje, da ne govorim o istom sistemu koji je dozvolio roditeljima da traže od škole da svi učenici isključivo budu odlični bez obzira na znanje. Isti taj sistem je natovario nastavnicima besmilenu administraciju, pogotovo za vladanje učenika.
I to je sve tačno. Dopunio bih da je nastavnicima dodeljeno još mnogo uloga za koje nemaju ni završene razne druge fakultete (što država pokušava da nadomesti sa do 3 dana kursa) ni vremena ni prostora ni…za ostvarenje onoga što je neko zamislio sedeći u kancelariji i nemajući ikakav kontakt sa našom realnošću.
Da. Sve ovo strašno umara, pre svega psihu.
I, umesto da se svako bavi ozbiljno svojim poslom, mi koji radimo u prosveti smo dodatno opterećeni ovime o čemu Vi pišete. Umesto da država reguliše sve to (zakone kojima štiti žrtve, smisleno uredi prosvetni sistem u svakom smislu u skladu sa potrebama društva i mogućnostima dece, kao i da uradi korenitu reformu), ona (ne)radi po inerciji, primaju plate ni za šta, ne mogu ili neće da napišu par rečenica za godinu dana, ne rešavaju ništa iako gori samo tako, usklađuju zakone sa EU…a sa zdravim razumom? Usled toga ja kad dođem kući s posla dumam kako da rešavam i ono što nije moj posao, a sada dumam kako organizovati prosvetni sistem….samo, od obaveza nemam vremena da se tome konkretnije posvetim…