Ким Џон Пејн је педагог и аутор књиге “Једноставно родитељство” у којој описује како модеран начин одгајања деце доводи до психичких проблема од којих је најраширенији такозвани АДХД или поремећај хиперактивности и дефицита пажње.
Пејн је на групи деце с овим поремећајем спровео експеримент – поједноставио им је живот. Резултати су премашили деловање класичне терапије лековима попут Риталина. Чак 68 посто деце је изгубило симптоме, а примићен је и за 37 посто бољи академски успех.
До свог закључка да деца у западном свету трпе последице претрпавања живота разним спољним „стварима”, Пејн је дошао захваљујући свом искуству у избегличким камповима у Џакарти у Индонезији. Тамо је имао прилике да види симптоме посттрауматског стреса код деце – она су била нервозна, преосетљива и зазирала су од свега новог и непознатог. Када се касније вратио у Енглеску и започео с приватном праксом, схватио је да многа деца која му долазе – имају исте симптоме као деца из ратних зона!
Закључио је да, мада су у физичком смислу сигурна, ова деца живе у “менталној” ратној зони у којој непрестано трпе нападе родитељских страхова, жеља и амбиција. У њиховим животима било је превише свега, што је проузроковало “кумулативну стресну реакцију”, својеврсни одбрамбени механизам.
Савремена деца изложена су бујици информација које нису у стању да обраде и разумеју. Расту све брже, као и наша очекивања.
Родитељи само желе најбоље за своје дете. Уписују га на безброј активности – фудбал, музичке школе, борилачке вештине, балет.
Време им је испланирано а календар претрпан. Њихов животни простор накрцан је едукативним књигама, уређајима и играчкама. Просечно дете у западним земљама има преко 150 играчака и годишње добије око 70 нових. Оно је заслепљено толиким шаренилом и преплављено могућностима избора. Због тога је његова игра површна и оно не успева утонути у маштање. У својој књизи “Једноставно родитељство” Пејн охрабрује родитеље да смање број играчака које деца имају, како би се коначно могла заиграти.
Четири “превише” против којих се треба борити су: превише ствари, превише избора, превише података и превише брзине, објашњава он.
Када су деца преплављена, она немају времена за размишљање, истраживање и опуштање. Постају несрећна. Немају времена да се “досађују” и среде своје мисли и утиске.
Модерном друштву се догодио тзв. проблем “куване жабе” – неприметно смо деци одузели детињство и приморали њихове незреле мозгове да се боре са сталним убрзавањем живота.
Научите да кажете НЕ
Развојни психолог Дејвид Елкинд каже да су деца у последње две деценије изгубила 12 сати слободног времена недељно. Чак и предшколци су с игре преусмерени на учење. У школама се одмори укидају и замењују учењем. Организиовани спортови постају једина физичка активност, а показало се да они убијају креативност код младих, јер им ускраћују слободно време за њено развијање.
Шта родитељи могу да учине да би заштитили децу од нових “стандарда” које је савремено друштво прописало?
Једноставно, реците НЕ. Ако не научите да кажете НЕ, жртвоваћете своје дете на олтару савременог тренда претрпавања живота стварима, обавезама, потребама, амбицијама.
НЕ, Петра не може доћи на рођендан овог викенда. НЕ, не треба јој још један сет популарних играчака. НЕ, неће моћи да иде на бесплатну креативну радионицу у среду. НЕ, не може на тренинг у недељу.
Једино тако ћете се изборити за оно драгоцено слободно време без наметнутих обвеза и пружити детету мало мира у овом хаотичном свету. Тако ће деца моћи да се опусте и опораве од свих надражаја савременог света који се свакодневно обрушавају на њих. Тако ће детињство служити својој сврси и омогућити детету сигурно уточиште за раст и развој.
Морате постати њихов филтер. Цео живот је пред њима и биће времена за све, осим да опет буду деца.
Извор: Roditelji.hr