Kim Džon Pejn je pedagog i autor knjige “Jednostavno roditeljstvo” u kojoj opisuje kako moderan način odgajanja dece dovodi do psihičkih problema od kojih je najrašireniji takozvani ADHD ili poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje.
Pejn je na grupi dece s ovim poremećajem sproveo eksperiment – pojednostavio im je život. Rezultati su premašili delovanje klasične terapije lekovima poput Ritalina. Čak 68 posto dece je izgubilo simptome, a primićen je i za 37 posto bolji akademski uspeh.
Do svog zaključka da deca u zapadnom svetu trpe posledice pretrpavanja života raznim spoljnim „stvarima”, Pejn je došao zahvaljujući svom iskustvu u izbegličkim kampovima u Džakarti u Indoneziji. Tamo je imao prilike da vidi simptome posttraumatskog stresa kod dece – ona su bila nervozna, preosetljiva i zazirala su od svega novog i nepoznatog. Kada se kasnije vratio u Englesku i započeo s privatnom praksom, shvatio je da mnoga deca koja mu dolaze – imaju iste simptome kao deca iz ratnih zona!
Zaključio je da, mada su u fizičkom smislu sigurna, ova deca žive u “mentalnoj” ratnoj zoni u kojoj neprestano trpe napade roditeljskih strahova, želja i ambicija. U njihovim životima bilo je previše svega, što je prouzrokovalo “kumulativnu stresnu reakciju”, svojevrsni odbrambeni mehanizam.
Savremena deca izložena su bujici informacija koje nisu u stanju da obrade i razumeju. Rastu sve brže, kao i naša očekivanja.
Roditelji samo žele najbolje za svoje dete. Upisuju ga na bezbroj aktivnosti – fudbal, muzičke škole, borilačke veštine, balet.
Vreme im je isplanirano a kalendar pretrpan. Njihov životni prostor nakrcan je edukativnim knjigama, uređajima i igračkama. Prosečno dete u zapadnim zemljama ima preko 150 igračaka i godišnje dobije oko 70 novih. Ono je zaslepljeno tolikim šarenilom i preplavljeno mogućnostima izbora. Zbog toga je njegova igra površna i ono ne uspeva utonuti u maštanje. U svojoj knjizi “Jednostavno roditeljstvo” Pejn ohrabruje roditelje da smanje broj igračaka koje deca imaju, kako bi se konačno mogla zaigrati.
Četiri “previše” protiv kojih se treba boriti su: previše stvari, previše izbora, previše podataka i previše brzine, objašnjava on.
Kada su deca preplavljena, ona nemaju vremena za razmišljanje, istraživanje i opuštanje. Postaju nesrećna. Nemaju vremena da se “dosađuju” i srede svoje misli i utiske.
Modernom društvu se dogodio tzv. problem “kuvane žabe” – neprimetno smo deci oduzeli detinjstvo i primorali njihove nezrele mozgove da se bore sa stalnim ubrzavanjem života.
Naučite da kažete NE
Razvojni psiholog Dejvid Elkind kaže da su deca u poslednje dve decenije izgubila 12 sati slobodnog vremena nedeljno. Čak i predškolci su s igre preusmereni na učenje. U školama se odmori ukidaju i zamenjuju učenjem. Organiziovani sportovi postaju jedina fizička aktivnost, a pokazalo se da oni ubijaju kreativnost kod mladih, jer im uskraćuju slobodno vreme za njeno razvijanje.
Šta roditelji mogu da učine da bi zaštitili decu od novih “standarda” koje je savremeno društvo propisalo?
Jednostavno, recite NE. Ako ne naučite da kažete NE, žrtvovaćete svoje dete na oltaru savremenog trenda pretrpavanja života stvarima, obavezama, potrebama, ambicijama.
NE, Petra ne može doći na rođendan ovog vikenda. NE, ne treba joj još jedan set popularnih igračaka. NE, neće moći da ide na besplatnu kreativnu radionicu u sredu. NE, ne može na trening u nedelju.
Jedino tako ćete se izboriti za ono dragoceno slobodno vreme bez nametnutih obveza i pružiti detetu malo mira u ovom haotičnom svetu. Tako će deca moći da se opuste i oporave od svih nadražaja savremenog sveta koji se svakodnevno obrušavaju na njih. Tako će detinjstvo služiti svojoj svrsi i omogućiti detetu sigurno utočište za rast i razvoj.
Morate postati njihov filter. Ceo život je pred njima i biće vremena za sve, osim da opet budu deca.
Izvor: Roditelji.hr