Последњи или задњи?

Придев задњи, најчешће, има просторно значење. Тако коњ има задње ноге (и предње), тако ауто има задње седиште (и предње) итд. Дакле, опозиција предњи – задњи у овом случају је јасна (не постоји низ, оно што је напред је предње, оно што је позади је задње).
Специфична значења, несумњиво јасна, има придев задњи у следећим примерима:

• Куцнуо му је задњи час (слично би било да се овде употреби придев последњи, али је значењски и стилски ефектнији придев задњи).
• Има задње намере (тешко да би се могло рећи да неко има последње намере).

Последњи

У школи ученици обично имају неколико (више) часова. Дакле, то је низ. Тако имају први (почетни, не предњи) час, други, трећи, четврти и последњи (или задњи). У овом случају (и њему сличним) придев последњи не разликује се од придева задњи.
Дакле, исто је рећи: Данас нам је последњи (задњи) час математика. У овом (и сличним случајевима), када се употреби придев задњи, не подразумева се да је прво нешто што је предње, већ се мисли да је нешто на почетку прво (почетно).
ПОСЛЕДЊИ И ЗАДЊИ
Свеједно је, с обзиром на то да се разлика у значењу с временом изгубила, да ли ћете рећи да сте у задње (= последње) време необично вредни, да увек потрошите задњи (= последњи) динар на весеље…
Употреба ова два примера, дакле, остаје на вама. Језик се мења, развија и увек је у складу с навикама говорника. Јасно вам је, ако се ослањате на своје језичко осећање, када је је могуће употребити само задњи, а када само последњи. У свим осталим случајевима разлике нема.