Deca koja uskoro kreću u školu i ona koja već šaraju svoje bukvare početkom 2030-ih godina naći će se na radnim mestima. Sva su predviđanja da će do tada dobar deo poslova preuzeti veštačka inteligencija, te se roditelji, ali i celo društvo susreću sa vrlo važnim pitanjem – kako spremiti decu za budućnost koju ni mi sami ne možemo da predvidimo?
U pokušaju da odgonetnemo ovo kompleksno pitanje, kontaktirali smo neke od naših vodećih stručnjaka, naučnika i uglednih profesora koji zajedno sa svojim učenicima razmišljaju o uzbudljivim promenama koje budućnost donosi.
Direktor Matematičke gimnazije u Beogradu, profesor Srđan Ognjanović smatra da je je jedini put u budućnost investicija u našu decu, i to onu od pet, šest, sedam godina.
– Svedoci smo najbržeg i najintenzivnijeg razvoja tehnologije u dosadašnjoj istoriji. Uporedimo samo današnjicu sa svetom od pre 30 godina! A šta nas tek očekuje: automobili i avioni bez vozača, škole na daljinu, filmovi i pozorišta sa virtuelnim glumcima… Tako i obrazovanje mora da doživi potpunu transformaciju – smatra Ognjanović.
On ističe da je i u toj teško odredivoj budućnosti postoje znanja koja će deci neumitno trebati.
Matematika kao gimnastika mozga
– Najvažnije je da se učenici uče da razmišljaju, a ne da samo memorišu podatke koji su im već dostupni u svakom trenutku. Značajno se povećava potreba za matematikom i algoritamskim programiranjem. Čak i u nekim društvenim naukama poslednjih godina potpuno dominira matematika. Nobelovu nagradu za ekonomiju u zadnje vreme dobijaju samo matematičari. Sve više će tako da bude i u pravnoj nauci – ističe on.
I iz vodećih svetskih obrazovnih centara ističu da je aritmetika, pored čitanja i pisanja, jedna od disciplina koja će deci nesumnjivo trebati.
Iako deca već danas pitaju “zašto moram da znam da računam, kad imam digitron u telefonu?”, matematika će im biti neophodna ne samo da bi i znali kako da stvaraju, već da bi naučili kako da razumeju ogroman broj podataka sa kojima će se svakodnevno suočavati.
Mašine će moći da rade matematiku 20. veka, dok će matematika 21. veka biti više fokusirana na ideje. U svakom slučaju, bez matematike deca neće moći da shvate funkcionisanje veštačke inteligencije, o kojem će morati da imaju barem najosnovnije znanje.
Biotehnologija, genomika, oblast naprednih materijala, ali i emocionalna inteligencija
Vesna Crnojević Bengin, profesorka na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, smatra da promene koje dolaze ne treba da nas plaše, jer se u poslovima budućnosti čovek neće takmiči sa mašinom, već raditi stvari koje mašina ne može.
– Potencijal digitalizacije vidim upravo u tome da se čovek oslobodi poslova koje može da radi mašina, kao što je bio slučaj i u prethodnim industrijskim revolucijama. To će čoveku ostaviti vremena da se bavi stvarima koje su samo njemu svojstvene: da bude kreativan, da smišlja nove koncepte, radi timski, razvija emotivnu inteligenciju, unapređuje socijalne odnose – smatra ona.
Kako kaže, jasno je da će u budućnosti biti veoma tražena zanimanja vezana za veštačku inteligenciju, matematiku, robotiku i autonomni transport.
– Tu su i oblasti naprednih materijala, biotehnologija i genomika. Ali, postojaće i čitav niz poslova u kojima su ključni emotivna inteligencija, međuljudski odnosi, timski rad, liderstvo. Verujem da će u ovakvim poslovima ljudi još dugo biti ispred mašina – smatra Crnojević-Bengin.
U skladu sa tim, decu treba osposobiti da razumeju i reše kompleksne probleme.
– Računarska pismenost se kod današnje dece podrazumeva. Kako smo do sada u školi svi učili da pišemo, iako je bilo jasno da nećemo svi biti književnici, tako i sada svi moramo postati računarski pismeni. I to ne znači samo da pošaljemo imejl ili otvorimo neku veb stranicu, već da koristimo računar kao moćan alat u svom poslu biologa, poljoprivrednika, pravnika, lekara… – kaže ova profesorka.
Ona takođe ističe razvoj individualnih osobina kao ključni zadatak obrazovanja.
Kreativnost, kritičko mišljenje, emocionalna pismenost
Tijana Mandić, profesor psihologije na FDU smatra da nije samo inteligencija nešto što treba razvijati kod dece, već i njihova kreativnost, kako bi sutra mogla da se karijerno ostvare.
– Decu treba učiti ne kritizerstvu, već kritičkom mišljenju, sposobnosti da daju zdravu kritiku. Dosada smo ih usmeravali na rezultate učenja, po principu “ako naučiš lekciju, dobićeš ocenu, diplomu, pa posao”, a sada moramo da ih učimo kako da stalno uče. Predviđanja su da će deca koja danas krenu u školu tokom svoje karijere promeniti 11 poslova, od kojih će mnogi biti potpuno suprotni. U skladu sa tim decu treba učiti da uče i sa 40, 50, 60 godina – kaže ona.
Takođe, važno je u njima razviti intrinzičku motivaciju, tj. unutrašnji poriv da nešto postignu.
– Najkreativniji ljudi su oni koji se vode ovim porivom. Novac, uspeh, plata, sve su to spoljašnje motivacije koje nisu toliko jake kao one iznutra. Dakle, u detetu treba naći jednu ili spektar stvari koje ga interesuju, a onda ga naučiti kako da iznutra želi da se u tome ostvari – objašnjava.
Kako kaže, pored računarske pismenosti bitna je i emotivna, kao i sposobnost da dete da samostalno donosi odluke.
Tolerancija na nesigurnost i stalnu promenu
– Decu ćemo morati da naviknemo da budu tolerantni na nesigurnost. Oni će prolaziti kroz konstantne i nagle promene i u takvom ritmu će morati da funkcionišu bez straha. Psihologija smatra da će se u budućnosti pojmovi stresa i traume promeniti, jer svima će životi biti veoma stresni i traumatični i na to treba razviti barem neku dozu tolerancije. Deca treba da budu snalažljiva, jer to će biti njihova nova normalnost – kaže ona.
Mandić savetuje roditelje da razviju kod dece radoznalost, koja ne mora biti suprotstavljena lepom ponašanju, ako je pravilno usmerena.
– Tu su i fleksibilnost u mišljenju, originalnost, spontanost, mašta, kao i ona stara veština bez koje ništa ne bi bilo moguće – razvijanje dobrih radnih navika – zaključuje ona.
Izvor: Blic