Kada je reč o ocenama, roditelji često smatraju da su im deca oštećena, a žale se i kada je kriterijum ocenjivanja u pitanju. S druge strane, prosvetari smatraju da smo đake previše razmazili i da smo od njih napravili „kampanjce“, piše Kurir.
Prema Pravilniku o ocenjivanju, nastavnici su dužni da test ili kontrolni zadatak najave bar pet dana unapred. Pored toga, ako se i održi iznenadni petnaestominutni test, ocene ne smeju biti unete u dnevnik. Nastavnik je dužan da kontrolni test ponovi ukoliko ga polovina razreda uradi loše, a oni đaci koji su nezadovoljni dobijenom ocenom mogu da traže ponavljanje testa.
– Učenik najviše dva puta može da traži ponavljanje kontrolnog. Ako i posle ta dva puta dobije jedinicu, ona će mu biti upisana u dnevnik. Testovi će se ponavljati na zahtev razrednih starešina, ali i đaka. Nastavnici moraju učenicima da kažu i koje oblasti će biti zastupljene na testu – objašnjava za Kurir Marija Krneta iz Ministarstva prosvete i dodaje da je cilj da se deca motivišu.
Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, smatra da su današnje generacije zaštićenije u odnosu na prethodne:
– Plašim se da, kad tako unapred najavljujemo provere znanja, podstičemo decu da kampanjski uče. Ovako, kad ne znaju kada ćete biti ocenjivani – vi ih podstičete da uče i da se pripremaju za svaki čas. Previše smo ih razmazili, a vidimo da nam deca iz škole izlaze funkcionalno nepismena. Možda i nije problem u programu i gradivu, možda je problem u tome što smo ih razmazili, a škole pretvorili u školice, umesto da to bude ozbiljna priprema i za život i za studije.
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić navodi da je ovo dodvoravanje roditeljima i đacima, kao i da se ukida autonomija nastavnika, koja je već dosta narušena:
– Bez kvalitetnog znanja i kvalitetne praktične nastave nema ni dobrog đaka, ni majstora, ni gimnazijalca. Već smo u ogromnoj meri smanjili kriterijume ocenjivanja, recimo, za nešto za šta se pre 15 godina dobijala dvojka, danas se dobija petica.
Šta predviđa pravilnik
– Ocena sa iznenadnog testa ne sme se unositi u dnevnik
– Svaki kontrolni mora biti najavljen minimum pet dana ranije
– Ukoliko na testu više od polovine đaka dobije slabe ocene, nastavnik mora da ga poništi
– Đak koji je nezadovoljan ocenom ima pravo da traži ponovni test
– Učenik ima pravo dva puta da se žali na ocenu
– Nastavnik je dužan da obavesti učenike koje oblasti će biti na testu
– Škole su dužne da na oglasnoj tabli obaveste učenike o datumima testa
Izvor: Kurir
Najbolje da im dozvolimo da kad urade kontrolni odmah sebi daju i ocenu, a mi da to potpišemo i prepišemo u dnevnik bez provere. Treba da nestanemo kao nacija i država definitivno.
Da trebate da detetu recimo nakarikate 11 jedinica u dnevnik a da to dete pritom nije spremno da odgovara i da ocena sa kontrolnog odmah jedva cekana da se upise u dnevinik.
Vi,Vezna, treba da proucite pravopis,pa se onda javite da komentarisete.
Goca
To znači da će se svaka pismena provera raditi bar 2 puta jer je uvek neko nezadovoljan. Kako to ubaciti u plan rada?
Tiosave, po Pravilniku se ponavlja test samo ako vise od pola ucenika dobije slabu ocenu a test mogu tada da ponove i svi ostali koji su nezadovoljni ocenom. Ne stoji nigde da se test ponavlja saski put kada je neko nezadovoljan (mozda samo u medijima ali oni nisu relevantni).
Da trebate da detetu recimo nakarikate 11 jedinica u dnevnik a da to dete pritom nije spremno da odgovara i da ocena sa kontrolnog odmah jedva cekana da se upise u dnevinik.
Napraviste cirkus od skole i pretvoriste je u zabaviste za odrasle. Sramota!
Ni manje ni vise nego 2 puta da se zali na ocenu!!!Zasto nije dovoljno jednom?!Ko sta radi,mi cemo da ponavljamo jedan isti test,tj pripremamo zadatke ponovo,zakazujemo,pa problem sa terminima,sve dok svi ne budu srecni i zadovoljni!Ili ce mnogi nastavnici u startu max da smanje kriterijum da ga ne bi ponavljali!I tako tonemo sve nize i nize..
Sta cemo sa kvalitetom predavanja? Ko stiti djake od profesora koji iz casa u cas grese pri izradi zadataka u toku predavanja. Brisanju sa table istih i prepustanju djacima da ih sami zavrsavaju jer je cas vec na samom kraju. U nase vreme sve relevantne lekcije bile su deci ispredavane. Nemojte samo molim Vas braniti struku po automatizmu. I sami znate kakve razlike u kvalitetu predavaca postoje a kontrola ovog segmenta uopste ne postoji. Osim kad Vam vise od pola djaka dobije slabe.
Ako budu radili i ponavljali testove, koliko vremena ostaje nastavniku da predaje gradivo koje mu je propisano planom i programom?
Narode! Postovani roditelji, ucitelji, nadtavnici, profesori! To sto imamo ministre prosvete i razne projekte za koje je neko uzeo novce ne znaci da moramo da kreiramo nesposobne nesamostalne ljude od nase dece!…dajte vise osvestite se! Trebaju nam savesni, samokriticni mladi ljudi, a ne potencijalne sociopate i pseudoretardirana deca!
Dosta vise prihvatanja serviranih „promena „..zato sto je nesto novo ne znaci da je dobro! Treba naci meru..kontrolni treba da budu i najavljeni i nenajavljeni. Ali ono sto je neophodno, sto moramo svi zajedno da uradimo- treba „vratiti“prosvetnim radnicima pravu ulogu edukatora i vaspitaca umesto „cuvara reda“ i zadovoljavanja papiroloskih kriterijuma koji su nametnuti „odozgo“
Bravo! Upravo tako. I mi, a i ucenici, postali smo zamorcici novih PROJEKATA i novotarija raznih ministara ?
A kada će izaći digitalna verzija pravilnika?
Kao roditelj i kao višegodišnji nastavnik primećujem da mi tri stvari smetaju:
1. programi;
2. ocenjivanje i
3. odnos svih nas prema školi.
1. Programi: preobimni, veliki broj predmeta, više puta se ponavljaju na različitim uzrastima, često neodgovaraju uzrastu (deca su primorana da uče napamet bez logičkog zaključivanja, učenje često bude napeto i stresno)
2. Ocenjivanje: bilo bi dobro da ima više opisnog ocenjivanja (na taj način usmeravanje učenika bi bilo efikasnije i prirodnije, ocenjivanje realnije, dešava se da u gimnaziji najviše uče periferne predmete – budući lekari imaju jedne potrebe, budući pravnici neke druge potrebe i slično …); od velikog značaja, u nekoj školi, bitno je ko će predavati i kako će testirati; ako više nastavnika u jednoj školi predaje isti predmet od velike koristi bilo bi pravljenje zajedničkih testova – usaglašavanje kriterijuma – praksa pokazuje da je to vrlo teško.
3. Odnos svih nas prema školi: potrebna su veća ulaganja; pored trenutnog prinudnog ulaganja u digitalnu tehnologiju, lokalne samouprave treba više da ulažu u unapređenje kvaliteta nastave (sveukupno za unapređenje praktične nastave – više eksperimenta … opremanje laboratorija …) Sveukupno obrazovanje zaslužuje i treba da ima veći značaj kod svih nas, i u politici i u praksi.