На Универзитету Стенфорд јуче се одржао Панел о студентском покрету у Србији на којем је, између осталог, говорио професор емеритус Милена Драгићевић Шешић и студенти из Новог Пазара, Новог Сада и Београда. Организатори Панела, иначе професори на Стенфорду, Бранислав Јаковљевић и Срђан Кеча за Инсајдер истичу да је извештавање о протестима у Србији у америчким медијима било фокусирано на корупцију и насиље, а мање на јединствену стратегију студената чији је покрет опстао и годину дана касније.
Јединственост студентског покрета у Србији, према речима Кече, није само у томе што је последњих годину дана успео да изнесе велике скупове, већ у томе што је у стању да “генерише сопствену критику”.
Јаковљевић истиче да је студентима у Америци веома тешко да разумеју како један покрет, у случају да се сутра одрже избори, може, према истраживањима јавног мњења, имати предност од 12 поена над владајућом странком.
“Врло је тешко разумети да један такав покрет може бити снажан, утицајан и вођен од стране студената” каже он.
Због тога, додаје Јаковљевић, интересовање немају само студенти већ и политиколози и други истраживачи на Универзитету, који покушавају да схвате “шта се то догађа у Србији”.
Јаковљевић додаје да студентске покрете најчешће карактерише експлозија енергије која после неколико недеља утихне. Због тога је Панел о студентском покрету у Србији прилика за студенте и академике у Америци, “не само да се информишу о дешавањима у Србији, него да науче друге како се треба борити за правду и за демократију.” истакао је професор Јаковљевић.
Кеча и Јаковљевич истичу да је интересовање за дешавања у Србији све веће, не само због геополитичког значаја, већ и због тога што постаје јасно да борба студената у Србији може постати пример једне нове борбе на глобалној разини из које се може пуно научити.
Кеча, иначе, редитељ документарних филмова, истиче да је у Великој Британији снимао филм који је пратио највеће студентске протесте од 1968. године, те да је имао прилику да буде са студентима који су тада организовали протесте. “Могу да вам кажем да оно што видим од студената у Србији јесте да је све далеко боље организовано, да је ниво дисциплине, промишљања стратегије и политичке свести, далеко изнад тога што сам видео ја 2010. и 2011. у Великој Британији.”