Јутро, вртић у близини Луцерна. Деца су напољу, уче о пужевима. Одједном један дечак устаје и гази пужа. Ужаснута, друга деца плачу. Kад је васпитачица касније испричала инцидент дечаковом оцу, он је рекао само ово: „Мој син једноставно није млакоња”.
Родитељи оправдавају децу која се стално гурају, подмећу другима ногу и непослушна су. Тај феномен Брижте Флеути добро познаје. Председница установе Дечји вртићи у Цириху ради као васпитачица већ 30 година и каже: „Овако лоше као што је данас није никад било. Наравно, увек је било деце која су тешка или несташна, али сад је то досегнуло врхунац и овако више не иде. Жао ми је изванредне деце која увек остају кратких рукава јер се све врти око оних који праве проблеме или ометају.“
Одред за јавно школство у Цириху прошле године реаговао је на притужбе васпитача у вртићу и успоставио радно удружење с темом „Деца предшколског узраста с поремећајима у понашању“. Kао најчешћи узрок лошег понашања навели су родитеље. Притом се може радити о занемаривању, претерано заштитничком ставу, претераној подршци и претераној конзумацији медија.
Kолико далеко може ићи непримерено понашање, показује један случај у разреду Монике Саланд. „Еј ти, глупа краво“, тим речима поздравила ју је једна првакиња. Kазнени задатак није променио понашање, а мајка девојчице мисли да учитељица провоцира девојчицу. Моника Саланд памти случајеве кад је, након што би позвала ученике за свој сто, добила одговор: „Можеш и сама да дођеш ако ти нешто треба“.
То непоштовање је нови феномен, каже Моника Саланд. Предаје већ 35 година на подручју Цириха. „Сад морам често да зове, директора, јер сама више не могу да се изборим с појединим ученицима”. Притом има родитеља који прете дисциплинским поступком јер провокације свог детета сматрају примереним годинама.
Моника Саланд је такође приметила да се неки родитељи на родитељском састанку односе према њој без поштовања, а у фокусу им је само њихово дете.
„Све више деце одбија да стане у врсту или круг кад их замолим“, каже васпитачица Сара Винклер из Фрауенфелда. „Често, кад замолим разред да обликује круг, чујем одговор: „Мрзи ме“. Понекад мора чак узети дете за руку и одвести га у круг. „Не смеш да ме дираш“, често одговарају деца. Такве сцене су некад биле реткост, каже 36-годишња учитељица која предаје већ десет година.
Све се врти око детета
Брижит Флеути напомиње да родитељи данас често желе да буду вољени од стране деце уместо да их одгајају. „Васпитање захтева рад, а границе понашања није лако поставити“, каже. Многим родитељима је неподношљиво да постављају захтеве својој деци. Али, ако се све врти око потреба и склоности детета, угрозиће социјални развој детета. Kо је стално у центру пажње, биће касније зависан од пажње других и имаће потешкоћа у односу с другима.
Осим тога, ко стално слуша од родитеља да је нешто посебно, у опасности је да израсте у нарциса. То показује нова студија универзитета у Амстердаму. Родитељска топлина, љубав и здрава доза пажње важни су за развој дететовог самопоуздања. Међутим, претерано идентификовање с дететом је опасно за његов нормалан развој.
„Данас многи родитељи желе да буду другари својој деци. Пре је схватање родитељства било другачије“, каже Беатриса Kроненберг, директорка швајцарског Центра за посебно образовање. „Али, деци су потребна правила, границе. Деца неће сама од себе усвојити примерено понашање.“
Припремила Слађана Пантовић
Извор: beobachter.ch
Kakvi su roditelji-deca su zlato..
Drago mi je što ste objavili ovaj članak, jer sam ustanovila da iste probleme imaju i koleginice u Švajcerskoj. Radim u pripremnoj predškolskoj grupi u Vrtiću i danas je bilo prisutno 36 deteta od ukupno upisanih 39. Ja bih volela da se da se javi kompetentna osoba:psiholog,pedagog ili neko drugo stručno lice i pozabavi se temom: Kakav je psihološki status dva vaspitača u ovoj grupi u toku radnog dana? Bila bih zahvalna da se neko pozabavi ovom temom.
Pa, draga Srna, ja sam kao roditelj upoznata sa brojem dece u grupi i brojem vaspitača. Čim je jedan vaspitač otišao na bolovanje, a treba po normi da budu tri, a oni nikog ne šalju, ja sam bez pardona zvala upravu. Sutradan je stigla zamena. Morate da potražite pomoć roditelja. Od mene to nisu tražili vaspitači, ali i ja radim u prosveti, pa znam gde da kucam. Odmoran vaspitač je preduslov, pre svega, za bezbednost dece. Da ne nabrajam druge stvari…
O sve češćim sukobima roditelja i nastavnog osoblja
Složeno pitanje.Najpre,porodica je ruinirana kao posledica uništavanja moralnih vrednosti u društvu i totalnog poseljačenja cele države.Formirani su novi socijalni slojevi u društvu u kojima važe posebna pravila.Jedno od njih je JA SAM GLAVNI I SVE MORA BITI PODREDJENO MENI ! Obrazovanje je potrebno taman toliko da se kupi diploma i okači na zid.Postala tradicija u Srbiji.Znanje u vaspitanje su jeres. S tim u vezi formirao se i odnos ka kulturnim vrednostima medju kojima je i obrazovanje.U skladu sa tim se formira i novi odnos prema prosveti. Novopečeni “biznismeni“ i bogataši kreću u napad na osiromašenu i dezorjentisanu prosvetu, osokoljeni totalnim bezvlašćem i podrškom koju sami sebi daju kroz ruinirane društvene institucije. Državne institucije ne postoje.Ove su samo institucije DRUŠTVA NA VLASTI .Donose se očajni zakoni, a oni koji treba da se brinu o kvalitetu obrazovanja ,dobili su mogućnost da se kroz davanje raznoraznih licenci za udžbenike,nastavna sredstva,seminare….dodatno obogate. .Država im je dala odrešene ruke za pljačku, a za uzvrat oni pokorno ispunjavaju sve želje vlastodržaca. Neki dan je krenula i pogoršana verzija “Šuvarice“ nazvana Dualno obrazovanje. Za zakon lični glasao Marjan Rističević. “Uspeh sas garanciju“, što bi rekli Piroćanci. Način da se prosveta i obrazovanje ugase na rate, a da se to ne vidi. Platiće se kad se upali svetlo.I ako se ikad upali. Jer ,obrazovaće se mladjahni konobari na splavovima pošto nema fabrika u kojima mogu da se dualno “obrazuju“ mašinbravari ( jedan bi nam svakako dobrodošao),operateri na računarima,zavarivači… pa će celo društvo biti još više opijeno.Proizvodnje nema. Inspekcije se ubiše od donošenja odluka kojima štite vlast. U tim okolnostima ,sa neobrazovanim stanovništvom, kasta na vlasti lako će napraviti klasu robova. Ne treba nam još mnogo vremena za to.Mnogi od nas će biti svedoci toga. Na žalost.
Gospodine Aco, Sve ste lepo iskomentarisali, ali mi smeta jedan Vas komentar. Daj Boze da je izvrseno kako rekoste poseljacivanje celog drustva, ali na zalost nije. Seljaci su jedini koji danas vaspitavaju decu kako treba, da budu vredni, da postuju ucitelje i nastavnike,… To sto vi nazivate poseljacivanje naroda, ustvari je neki novi GRADSKI trend, a to je da su deca uvek u pravu, ne smeju biti kaznjena, ne treba da postuju autoritet prosvetnih radnika i roditelja,… Deca u gradu su mnoooogo gore vaspitana od dece u selu. Takodje, ljudi u selu su mnogo bolji, vredniji, pomazu jedni drugima kad god zatreba, a sa druge strane svi koji zive u gradu znaju da nemaju na koga da se oslone u teskim trenucima. Zato mi nije jasno sto se seljaci pominju u negativnim konotacijama, i zasto se za sve sto ne valja u gradu komentarise “ seljak, seljacki“.
Potpuno pogrešnoizvučeno iz konteksta. Vi ste upravo izrekli ono što stavljate na teret drugome.
Sa porodicom živim u gradu i oslanjam se isključivo na porodicu, prijatelje i komšije.
Deca su ista, bilo da su iz sela ili grada. Nažalost za ono što se dešava razlog je odsustvo valjanog sistema i obrazovanja , a pre svega, postepena eliminacija svih moralnih vrednosti ….. (Dovoljno je pogledati program naših nacionalnih tv stanica) ……
Jeste izvuceno iz konteksta, priznajem. Ali mi je muka svaki put kad za stanje u drzavi, skoli, bilo gde okrivljuju seljacine. I ja sa porodicom zivim u gradu, i moja deca zavrsavaju Osnovnu skolu i nikad nisu imali niti napravili bilo kskav problem u skoli, parku ili bilo gde drugo. Takodje sam imala prilike da uporedim decu iz grada i sela i generalno su deca iz sela mnogo bolja, drustvenija, vrednija,… Nisam rekla da u gradu nema dobre dece. S druge strane imenica seljacine je augmentativ imenice seljaci, i to je pogrdno znacenje. Samim tim, tom odvratnom recju vredjamo seljake. U nasem jeziku imamo mnogo reci i izraza koje mozete uplotrebiti kada nekog pominjete u negativnom kontekstu i zaista je odvratno kada cujemo ili procitamo da su to „seljacine“ . Isto tako bilo bi odvratno da neko kaze“ Stanje u nasoj drzavi je ocajno zbog gradjancina“.Ali to niko ne kaze, zar ne? Veliki pozdrav za sve pratioce „Zelene ucionice“
Postovana,bez ljutnje,ali ja sam uvek odvajala reci ,,seljacina,, i ,,seljak,,.
,,Seljacina,, je za mene oduvek bila odlika karaktera bez obzira odakle ko dolazi, a ,,Seljak,, – osoba koja dolazi iz sela (bez uvrede). Veliki pozdrav.
Tako je, pre rata su u selu za prosvetu bili autoriteti i zaduženi samo pop i učitelj. Njih su i stari i mladi poštovali.
Nemojte vredjati postenog seljaka…ovi u negativnom kontekstu su seljacine, a to nije isto!!!
Aha, a da li je po Vasem misljenju lepo da se kaze: onaj doktorcina, ona sestretina, ovaj advokatcina,… Hteli Vi to da priznate ili ne, ovom odvratnom recju „seljacine“ vredja se posten seljak. Za gospodu koju komentarisete pisite reci koje im odgovaraju nesposobnjakovici, egoisti, nepismeni,… Izaberite, i dodajte po svojoj zelji,…
Postajemo “autistično” društvo
Teško je danas naći pravu reč koja bi opisala postojeći strmoglav svih normi i vrednosti u savremenom društvu. Najlakše je definisati uzroke. Jednostavno “linija manjeg otpora”, “što možeš danas ostavi za sutra, a kad dođe sutra, zaboravi”. To bi bila savremena mantra modernih roditelja. Kad se pojavi problem ukalupi ga u jednu od dijagnoza, a njih danas toliko ima, da već postaju individualne i reši ga instant rešenjem ili eventualno lekovima. Savremene psihologije i insistiranje na inkluziji i prihvatanju, forsiranje individualnosti sa akcentom da je svako dete “posebno” i da je svaki nestašluk normalnost, stvorili su kroz vreme masu rezigniranih osoba koje žive poput zombija.
Upravo su današnji mediji i lako šerovanje putem društvenih mreža jednostranih ”lakih” ličnih priča svuda u svetu doprineli tome, kao i nove psihologije, pa smo od silnog insistiranja na slobodama i pravima „zaboravili“ na dužnosti i obaveze svih. Zato su nam danas autizam i dijagnoze iz tzv. spektra pervazivnih razvojnih poremecaja postali normalnost.
A šta je to toliko svima blisko u toj dijagnozi? I gde se to mnogi olako prepoznaju? Baš u onom delu koji kaze “takva deca ne vole nikakve iznenadne promene ili bilo kakve promjene bez najave već vole da se drže stalne rutine iz dana u dan, jer se onda oni osjecaju najsigurnijim, a svaka promena može dovest do napada histerije.” Gle čuda, pa to su iste reakcije i razmaženog deteta. Ali ipak da se zaštitimo od pseudoautizma ( nastaje kad bebu sa 7-8 meseci hranimo uz TV, a potom joj sa godinu dana veći deo dana dozvolimo da provodi na nekom gedžetu ) našli smo dežurnog krivca u vakcini i čitavoj okolini koja ne razume naše “bolesno” dete. U celoj priči i psihologija je postala biznis, jer niko ne želi da reši problem po principu “gvožđe se kuje dok je vruće” već mi je pacijent potreban na duge staze. A onda nam takvi roditelji i deca željni reality pažnje pune naslovne stranice, takve priče se šeruju i licemerno lajkuju, a i deca i roditelji postaju primećeni i vrlo zapaženi. Negatinva paznja je danas postala potreba mase, hrana za bolesne mozgove. Kritična masa je dostignuta, a mi smo se preko noći svi našli u slivu reke bez povratka.
Ukrali smo glavnu karakteristiku autizma da bi opravdali svoje propuste u vaspitavanju deteta. A problem je nastao onog trenutka kada smo ukinuli dijagnozu “nevaspitano dete”. Na toj “vakcini” za roditelje niko nije radio.
Sad nam ostaje samo da se iznenađujemo i čudimo. Stvorili smo sisteme u kojima je poželjno da si “poseban” sa negativnim predznakom, a onda agresivno insistirali na prihvatanju te “normalnosti” ne sluteći, jer smo zdrav razum davno izgubili, da svako nasilno insistiranje na prihvatanju ubija svu spontanost u čoveku i stvara napetost koja kad kulminira dodvodi do sve češće eskalacije i opšte anarhije u društvu.
Gospodjo Mama, jedna rec (u ovom slucaju seljak), moze imati vise znacenja, to Vam kazem kao lingvista I kao predavac. Seljak kao neko ko zivi na selu i seljak kao neko ko je primitivan I neotesan. Ovo znacenje u jezik Jesu uveli burzuji I umisljeni gradjani I to se tako odrzalo do danas, nazalost, svidjalo se to Vama ili ne, I nemojte shvatati licno, Aca nije imao takvu nameru verujem. Autorima teksta predlazem da se is Lucerna presele u srpsku provinciju gde zivimo u zajednici I gde je nama roditeljima muka da Nam babe I dede rade iza ledja , a samo mi ispadamo krivi ako nesto s detetom nije u redu. Pozdrav za gospodju Natasu, objasnila je celu situaciju I ubola tacno u center.
Sreca, u Srbiji nema mesta za polovinu dece, pa problem nece poprimiti tolike razmere ?…