Јутро, вртић у близини Луцерна. Деца су напољу, уче о пужевима. Одједном један дечак устаје и гази пужа. Ужаснута, друга деца плачу. Kад је васпитачица касније испричала инцидент дечаковом оцу, он је рекао само ово: „Мој син једноставно није млакоња”.
Родитељи оправдавају децу која се стално гурају, подмећу другима ногу и непослушна су. Тај феномен Брижте Флеути добро познаје. Председница установе Дечји вртићи у Цириху ради као васпитачица већ 30 година и каже: „Овако лоше као што је данас није никад било. Наравно, увек је било деце која су тешка или несташна, али сад је то досегнуло врхунац и овако више не иде. Жао ми је изванредне деце која увек остају кратких рукава јер се све врти око оних који праве проблеме или ометају.“
Одред за јавно школство у Цириху прошле године реаговао је на притужбе васпитача у вртићу и успоставио радно удружење с темом „Деца предшколског узраста с поремећајима у понашању“. Kао најчешћи узрок лошег понашања навели су родитеље. Притом се може радити о занемаривању, претерано заштитничком ставу, претераној подршци и претераној конзумацији медија.
Kолико далеко може ићи непримерено понашање, показује један случај у разреду Монике Саланд. „Еј ти, глупа краво“, тим речима поздравила ју је једна првакиња. Kазнени задатак није променио понашање, а мајка девојчице мисли да учитељица провоцира девојчицу. Моника Саланд памти случајеве кад је, након што би позвала ученике за свој сто, добила одговор: „Можеш и сама да дођеш ако ти нешто треба“.
То непоштовање је нови феномен, каже Моника Саланд. Предаје већ 35 година на подручју Цириха. „Сад морам често да зове, директора, јер сама више не могу да се изборим с појединим ученицима”. Притом има родитеља који прете дисциплинским поступком јер провокације свог детета сматрају примереним годинама.
Моника Саланд је такође приметила да се неки родитељи на родитељском састанку односе према њој без поштовања, а у фокусу им је само њихово дете.
„Све више деце одбија да стане у врсту или круг кад их замолим“, каже васпитачица Сара Винклер из Фрауенфелда. „Често, кад замолим разред да обликује круг, чујем одговор: „Мрзи ме“. Понекад мора чак узети дете за руку и одвести га у круг. „Не смеш да ме дираш“, често одговарају деца. Такве сцене су некад биле реткост, каже 36-годишња учитељица која предаје већ десет година.
Све се врти око детета
Брижит Флеути напомиње да родитељи данас често желе да буду вољени од стране деце уместо да их одгајају. „Васпитање захтева рад, а границе понашања није лако поставити“, каже. Многим родитељима је неподношљиво да постављају захтеве својој деци. Али, ако се све врти око потреба и склоности детета, угрозиће социјални развој детета. Kо је стално у центру пажње, биће касније зависан од пажње других и имаће потешкоћа у односу с другима.
Осим тога, ко стално слуша од родитеља да је нешто посебно, у опасности је да израсте у нарциса. То показује нова студија универзитета у Амстердаму. Родитељска топлина, љубав и здрава доза пажње важни су за развој дететовог самопоуздања. Међутим, претерано идентификовање с дететом је опасно за његов нормалан развој.
„Данас многи родитељи желе да буду другари својој деци. Пре је схватање родитељства било другачије“, каже Беатриса Kроненберг, директорка швајцарског Центра за посебно образовање. „Али, деци су потребна правила, границе. Деца неће сама од себе усвојити примерено понашање.“
Припремила Слађана Пантовић
Извор: beobachter.ch