“Moj sin jednostavno NIJE mlakonja”

23 februara, 2018

Jutro, vrtić u blizini Lucerna. Deca su napolju, uče o puževima. Odjednom jedan dečak ustaje i gazi puža. Užasnuta, druga deca plaču. Kad je vaspitačica kasnije ispričala incident dečakovom ocu, on je rekao samo ovo: „Moj sin jednostavno nije mlakonja”.

Foto: Canva

Roditelji opravdavaju decu koja se stalno guraju, podmeću drugima nogu i neposlušna su. Taj fenomen Brižte Fleuti dobro poznaje. Predsednica ustanove Dečji vrtići u Cirihu radi kao vaspitačica već 30 godina i kaže: „Ovako loše kao što je danas nije nikad bilo. Naravno, uvek je bilo dece koja su teška ili nestašna, ali sad je to dosegnulo vrhunac i ovako više ne ide. Žao mi je izvanredne dece koja uvek ostaju kratkih rukava jer se sve vrti oko onih koji prave probleme ili ometaju.“

Odred za javno školstvo u Cirihu prošle godine reagovao je na pritužbe vaspitača u vrtiću i uspostavio radno udruženje s temom „Deca predškolskog uzrasta s poremećajima u ponašanju“. Kao najčešći uzrok lošeg ponašanja naveli su roditelje. Pritom se može raditi o zanemarivanju, preterano zaštitničkom stavu, preteranoj podršci i preteranoj konzumaciji medija.

Koliko daleko može ići neprimereno ponašanje, pokazuje jedan slučaj u razredu Monike Saland. „Ej ti, glupa kravo“, tim rečima pozdravila ju je jedna prvakinja. Kazneni zadatak nije promenio ponašanje, a majka devojčice misli da učiteljica provocira devojčicu. Monika Saland pamti slučajeve kad je, nakon što bi pozvala učenike za svoj sto, dobila odgovor: „Možeš i sama da dođeš ako ti nešto treba“.

To nepoštovanje je novi fenomen, kaže Monika Saland. Predaje već 35 godina na području Ciriha. „Sad moram često da zove, direktora, jer sama više ne mogu da se izborim s pojedinim učenicima”. Pritom ima roditelja koji prete disciplinskim postupkom jer provokacije svog deteta smatraju primerenim godinama.

Monika Saland je takođe primetila da se neki roditelji na roditeljskom sastanku odnose prema njoj bez poštovanja, a u fokusu im je samo njihovo dete.

„Sve više dece odbija da stane u vrstu ili krug kad ih zamolim“, kaže vaspitačica Sara Vinkler iz Frauenfelda. „Često, kad zamolim razred da oblikuje krug, čujem odgovor: „Mrzi me“. Ponekad mora čak uzeti dete za ruku i odvesti ga u krug. „Ne smeš da me diraš“, često odgovaraju deca. Takve scene su nekad bile retkost, kaže 36-godišnja učiteljica koja predaje već deset godina.

Sve se vrti oko deteta

Brižit Fleuti napominje da roditelji danas često žele da budu voljeni od strane dece umesto da ih odgajaju. „Vaspitanje zahteva rad, a granice ponašanja nije lako postaviti“, kaže. Mnogim roditeljima je nepodnošljivo da postavljaju zahteve svojoj deci. Ali, ako se sve vrti oko potreba i sklonosti deteta, ugroziće socijalni razvoj deteta. Ko je stalno u centru pažnje, biće kasnije zavisan od pažnje drugih i imaće poteškoća u odnosu s drugima.

Osim toga, ko stalno sluša od roditelja da je nešto posebno, u opasnosti je da izraste u narcisa. To pokazuje nova studija univerziteta u Amsterdamu. Roditeljska toplina, ljubav i zdrava doza pažnje važni su za razvoj detetovog samopouzdanja. Međutim, preterano identifikovanje s detetom je opasno za njegov normalan razvoj.

„Danas mnogi roditelji žele da budu drugari svojoj deci. Pre je shvatanje roditeljstva bilo drugačije“, kaže Beatrisa Kronenberg, direktorka švajcarskog Centra za posebno obrazovanje. „Ali, deci su potrebna pravila, granice. Deca neće sama od sebe usvojiti primereno ponašanje.“

Pripremila Slađana Pantović

Izvor: beobachter.ch

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


14 komentara na "“Moj sin jednostavno NIJE mlakonja”

  1. Mama kaže:

    Kakvi su roditelji-deca su zlato..

  2. Srna kaže:

    Drago mi je što ste objavili ovaj članak, jer sam ustanovila da iste probleme imaju i koleginice u Švajcerskoj. Radim u pripremnoj predškolskoj grupi u Vrtiću i danas je bilo prisutno 36 deteta od ukupno upisanih 39. Ja bih volela da se da se javi kompetentna osoba:psiholog,pedagog ili neko drugo stručno lice i pozabavi se temom: Kakav je psihološki status dva vaspitača u ovoj grupi u toku radnog dana? Bila bih zahvalna da se neko pozabavi ovom temom.

    1. Svetlana kaže:

      Pa, draga Srna, ja sam kao roditelj upoznata sa brojem dece u grupi i brojem vaspitača. Čim je jedan vaspitač otišao na bolovanje, a treba po normi da budu tri, a oni nikog ne šalju, ja sam bez pardona zvala upravu. Sutradan je stigla zamena. Morate da potražite pomoć roditelja. Od mene to nisu tražili vaspitači, ali i ja radim u prosveti, pa znam gde da kucam. Odmoran vaspitač je preduslov, pre svega, za bezbednost dece. Da ne nabrajam druge stvari…

  3. Aca kaže:

    O sve češćim sukobima roditelja i nastavnog osoblja
    Složeno pitanje.Najpre,porodica je ruinirana kao posledica uništavanja moralnih vrednosti u društvu i totalnog poseljačenja cele države.Formirani su novi socijalni slojevi u društvu u kojima važe posebna pravila.Jedno od njih je JA SAM GLAVNI I SVE MORA BITI PODREDJENO MENI ! Obrazovanje je potrebno taman toliko da se kupi diploma i okači na zid.Postala tradicija u Srbiji.Znanje u vaspitanje su jeres. S tim u vezi formirao se i odnos ka kulturnim vrednostima medju kojima je i obrazovanje.U skladu sa tim se formira i novi odnos prema prosveti. Novopečeni ”biznismeni” i bogataši kreću u napad na osiromašenu i dezorjentisanu prosvetu, osokoljeni totalnim bezvlašćem i podrškom koju sami sebi daju kroz ruinirane društvene institucije. Državne institucije ne postoje.Ove su samo institucije DRUŠTVA NA VLASTI .Donose se očajni zakoni, a oni koji treba da se brinu o kvalitetu obrazovanja ,dobili su mogućnost da se kroz davanje raznoraznih licenci za udžbenike,nastavna sredstva,seminare….dodatno obogate. .Država im je dala odrešene ruke za pljačku, a za uzvrat oni pokorno ispunjavaju sve želje vlastodržaca. Neki dan je krenula i pogoršana verzija ”Šuvarice” nazvana Dualno obrazovanje. Za zakon lični glasao Marjan Rističević. ”Uspeh sas garanciju”, što bi rekli Piroćanci. Način da se prosveta i obrazovanje ugase na rate, a da se to ne vidi. Platiće se kad se upali svetlo.I ako se ikad upali. Jer ,obrazovaće se mladjahni konobari na splavovima pošto nema fabrika u kojima mogu da se dualno ”obrazuju” mašinbravari ( jedan bi nam svakako dobrodošao),operateri na računarima,zavarivači… pa će celo društvo biti još više opijeno.Proizvodnje nema. Inspekcije se ubiše od donošenja odluka kojima štite vlast. U tim okolnostima ,sa neobrazovanim stanovništvom, kasta na vlasti lako će napraviti klasu robova. Ne treba nam još mnogo vremena za to.Mnogi od nas će biti svedoci toga. Na žalost.

    1. Mama kaže:

      Gospodine Aco, Sve ste lepo iskomentarisali, ali mi smeta jedan Vas komentar. Daj Boze da je izvrseno kako rekoste poseljacivanje celog drustva, ali na zalost nije. Seljaci su jedini koji danas vaspitavaju decu kako treba, da budu vredni, da postuju ucitelje i nastavnike,… To sto vi nazivate poseljacivanje naroda, ustvari je neki novi GRADSKI trend, a to je da su deca uvek u pravu, ne smeju biti kaznjena, ne treba da postuju autoritet prosvetnih radnika i roditelja,… Deca u gradu su mnoooogo gore vaspitana od dece u selu. Takodje, ljudi u selu su mnogo bolji, vredniji, pomazu jedni drugima kad god zatreba, a sa druge strane svi koji zive u gradu znaju da nemaju na koga da se oslone u teskim trenucima. Zato mi nije jasno sto se seljaci pominju u negativnim konotacijama, i zasto se za sve sto ne valja u gradu komentarise ” seljak, seljacki”.

      1. Duska kaže:

        Potpuno pogrešnoizvučeno iz konteksta. Vi ste upravo izrekli ono što stavljate na teret drugome.
        Sa porodicom živim u gradu i oslanjam se isključivo na porodicu, prijatelje i komšije.
        Deca su ista, bilo da su iz sela ili grada. Nažalost za ono što se dešava razlog je odsustvo valjanog sistema i obrazovanja , a pre svega, postepena eliminacija svih moralnih vrednosti ….. (Dovoljno je pogledati program naših nacionalnih tv stanica) ……

        1. MAMA kaže:

          Jeste izvuceno iz konteksta, priznajem. Ali mi je muka svaki put kad za stanje u drzavi, skoli, bilo gde okrivljuju seljacine. I ja sa porodicom zivim u gradu, i moja deca zavrsavaju Osnovnu skolu i nikad nisu imali niti napravili bilo kskav problem u skoli, parku ili bilo gde drugo. Takodje sam imala prilike da uporedim decu iz grada i sela i generalno su deca iz sela mnogo bolja, drustvenija, vrednija,… Nisam rekla da u gradu nema dobre dece. S druge strane imenica seljacine je augmentativ imenice seljaci, i to je pogrdno znacenje. Samim tim, tom odvratnom recju vredjamo seljake. U nasem jeziku imamo mnogo reci i izraza koje mozete uplotrebiti kada nekog pominjete u negativnom kontekstu i zaista je odvratno kada cujemo ili procitamo da su to “seljacine” . Isto tako bilo bi odvratno da neko kaze” Stanje u nasoj drzavi je ocajno zbog gradjancina”.Ali to niko ne kaze, zar ne? Veliki pozdrav za sve pratioce “Zelene ucionice”

          1. Dragana kaže:

            Postovana,bez ljutnje,ali ja sam uvek odvajala reci ,,seljacina,, i ,,seljak,,.
            ,,Seljacina,, je za mene oduvek bila odlika karaktera bez obzira odakle ko dolazi, a ,,Seljak,, – osoba koja dolazi iz sela (bez uvrede). Veliki pozdrav.

      2. Dušica kaže:

        Tako je, pre rata su u selu za prosvetu bili autoriteti i zaduženi samo pop i učitelj. Njih su i stari i mladi poštovali.

  4. Jelena kaže:

    Nemojte vredjati postenog seljaka…ovi u negativnom kontekstu su seljacine, a to nije isto!!!

    1. MAMA kaže:

      Aha, a da li je po Vasem misljenju lepo da se kaze: onaj doktorcina, ona sestretina, ovaj advokatcina,… Hteli Vi to da priznate ili ne, ovom odvratnom recju “seljacine” vredja se posten seljak. Za gospodu koju komentarisete pisite reci koje im odgovaraju nesposobnjakovici, egoisti, nepismeni,… Izaberite, i dodajte po svojoj zelji,…

  5. Natasa kaže:

    Postajemo “autistično” društvo
    Teško je danas naći pravu reč koja bi opisala postojeći strmoglav svih normi i vrednosti u savremenom društvu. Najlakše je definisati uzroke. Jednostavno “linija manjeg otpora”, “što možeš danas ostavi za sutra, a kad dođe sutra, zaboravi”. To bi bila savremena mantra modernih roditelja. Kad se pojavi problem ukalupi ga u jednu od dijagnoza, a njih danas toliko ima, da već postaju individualne i reši ga instant rešenjem ili eventualno lekovima. Savremene psihologije i insistiranje na inkluziji i prihvatanju, forsiranje individualnosti sa akcentom da je svako dete “posebno” i da je svaki nestašluk normalnost, stvorili su kroz vreme masu rezigniranih osoba koje žive poput zombija.
    Upravo su današnji mediji i lako šerovanje putem društvenih mreža jednostranih ”lakih” ličnih priča svuda u svetu doprineli tome, kao i nove psihologije, pa smo od silnog insistiranja na slobodama i pravima “zaboravili” na dužnosti i obaveze svih. Zato su nam danas autizam i dijagnoze iz tzv. spektra pervazivnih razvojnih poremecaja postali normalnost.
    A šta je to toliko svima blisko u toj dijagnozi? I gde se to mnogi olako prepoznaju? Baš u onom delu koji kaze “takva deca ne vole nikakve iznenadne promene ili bilo kakve promjene bez najave već vole da se drže stalne rutine iz dana u dan, jer se onda oni osjecaju najsigurnijim, a svaka promena može dovest do napada histerije.” Gle čuda, pa to su iste reakcije i razmaženog deteta. Ali ipak da se zaštitimo od pseudoautizma ( nastaje kad bebu sa 7-8 meseci hranimo uz TV, a potom joj sa godinu dana veći deo dana dozvolimo da provodi na nekom gedžetu ) našli smo dežurnog krivca u vakcini i čitavoj okolini koja ne razume naše “bolesno” dete. U celoj priči i psihologija je postala biznis, jer niko ne želi da reši problem po principu “gvožđe se kuje dok je vruće” već mi je pacijent potreban na duge staze. A onda nam takvi roditelji i deca željni reality pažnje pune naslovne stranice, takve priče se šeruju i licemerno lajkuju, a i deca i roditelji postaju primećeni i vrlo zapaženi. Negatinva paznja je danas postala potreba mase, hrana za bolesne mozgove. Kritična masa je dostignuta, a mi smo se preko noći svi našli u slivu reke bez povratka.
    Ukrali smo glavnu karakteristiku autizma da bi opravdali svoje propuste u vaspitavanju deteta. A problem je nastao onog trenutka kada smo ukinuli dijagnozu “nevaspitano dete”. Na toj “vakcini” za roditelje niko nije radio.
    Sad nam ostaje samo da se iznenađujemo i čudimo. Stvorili smo sisteme u kojima je poželjno da si “poseban” sa negativnim predznakom, a onda agresivno insistirali na prihvatanju te “normalnosti” ne sluteći, jer smo zdrav razum davno izgubili, da svako nasilno insistiranje na prihvatanju ubija svu spontanost u čoveku i stvara napetost koja kad kulminira dodvodi do sve češće eskalacije i opšte anarhije u društvu.

  6. Alma kaže:

    Gospodjo Mama, jedna rec (u ovom slucaju seljak), moze imati vise znacenja, to Vam kazem kao lingvista I kao predavac. Seljak kao neko ko zivi na selu i seljak kao neko ko je primitivan I neotesan. Ovo znacenje u jezik Jesu uveli burzuji I umisljeni gradjani I to se tako odrzalo do danas, nazalost, svidjalo se to Vama ili ne, I nemojte shvatati licno, Aca nije imao takvu nameru verujem. Autorima teksta predlazem da se is Lucerna presele u srpsku provinciju gde zivimo u zajednici I gde je nama roditeljima muka da Nam babe I dede rade iza ledja , a samo mi ispadamo krivi ako nesto s detetom nije u redu. Pozdrav za gospodju Natasu, objasnila je celu situaciju I ubola tacno u center.

  7. Maya kaže:

    Sreca, u Srbiji nema mesta za polovinu dece, pa problem nece poprimiti tolike razmere ?…

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama