Ne bi da koristim ministarsku terminologiju i puno pričam, a ništa ne kažem.
Pokušaću da budem sadržajna i izložim kratak pregled holandskog osnovnog obrazovanja sa akcentom na predškolsko obrazovanje i edukaciju uz malu analizu šta, zašto i kako.
U osnovnu školu se kreće sa 4 godine ( kad deta napuni tačno 4 godine) , može se reći predškolsko. Nastava za taj uzrast traje od 8:30 -15:00, a sredom i petkom od 8:30-12:00. Nakon škole odlaze u zavisnosti od radnog vremena roditelja ili kuĆi ili u boravak. Deca pod krovom te škole ostaju do završetka VIII razreda odnosno 12/13-te godine, u našim okvirima rečeno do zavšetka VI razreda. Škole su male i obično nemaju više od 300 učenika, uglavnom po jedno odeljenje svakog razreda-uzrasta. U toj školi nemaju nastavnike, već učitelje obično dva učitelja koji različitim danima drže nastavu čak i iz istih predmeta, a tako je i u predškolškom uzrastu. Inače učitelji se menjaju svake godine. A iz mog iskustva to je dobro iz više razloga:
* Ne stvara se previše prisan odnos između učitelja i deteta
* Smanjuje se mogućnost da neki učitelj ima privilegovanu decu
* Pruža se mogućnost da svi imaju “omiljenu” uciteljiču
* Poveća se mogucnost bolje prezentacije, nemaju svi učitelji iste zahteve, iste sisteme i mogućnosti davanja znanja
* Kombinacije učitelja u generaciji se menjaju pa se ne dopušta da i učitelji stvore previše uigranu tandem vezu koja bi mogla da se loše odrazi u odnosu prema nekom detetu.
Generalno se pruža šansa da u raznim slojevima populacije bude više zadovoljnih roditelja, a naravno i dece i kreira sistem koji se ipak može nazvati “po meri za svakoga”.
Iako škola i obrazovanje počinju vrlo rano, deca zbog sistema rada i odsustva presije i moranja, uz lagani tempo zaista usvajaju sa lakoćom materije i osvajaju znanje i što je najbitnije sa zadovoljstvom i uživanjem odlaze u osnovnu školu, što se svakako menja prelaskom u srednju školu i dolaskom puberteta.
Sistem je tako koncipiran da se ocenjuje sve i to vrlo nijansirano i precizno, ali decu to ne opterećuje, jer opšti utisak je da ocene nisu bitne već samo napredak vašeg deteta i njegov trud, mada je sa druge strane primetno da se ocene dobijaju ipak samo za sposobnosti. Ipak najbitnije je da vam učitelj kaze da dete napreduje, da se trudi i da pruža svoj maksimum. Ako vam to učitelj kaže, dobili bi najveće kritike ako bi pitali : “Ali zasto onda nema peticu iz …. “.
U uzrastu od 4-6 godina deca se ocenjuju iz sledećih “predmeta” :
* – Maternji jezik / umni razvoj:
Mogu jasno nekome da objasnim šta mislim
Mogu/znam rečenice da sastavljam
Učestvujem u grupnom razgovoru u krugu
Mogu/znam reči da rimujem
Osnove čitanja/prepoznavanje slova
Pasivni vokabular
Aktivni vokabular
* – Dečja matematika:
Poznavanje brojeva
Poznavanje formi
Znam da brojim
Razumevanje brojeva – račun
* – Socijalno-emocionalni razvoj:
Igram se zajedno sa drugom decom
Mogu/želim podeliti materijale/igracke sa drugom decom – nisam sebičan
Želim drugima pomoći
Znam se brinuti o sebi
Pridržavam se školskih pravila ( poštujem red i disciplinu )
Mogu/umem/znam druge da saslušam
* – Igra, rad, ponašanje:
Mogu/umem da se igram/zabavim
Mogu samostalno da radim
Pridržavam se zadate teme/zadatka
Mogu/umem/znam da radim sa razvojnim materijalima
Moj radni tempo
* – Fizički razvoj i motorika:
– Gruba motorika:
Usuđujem se da radim zadate vežbe na gimnastici
Dobro sam pokretljiv
-Mala motorika:
Bojim unutar linije
Znam da sečem
Znam da savijam papir
Držanje olovke
* – Ekspresija
Učestvujem na času muzike
Crtam, seckam, lepim
Kreativan sam
Inače, štampana slova se savladaju spontano, usput i “neobavezno“ i bez presije u predškolskom tako da u I razredu sa 6 godina startuju sa pisanim slovima. U predškolskom uzrastu se jako velika pažnja poklanja usmenom razumevanju pročitanih tekstova koje čita uciteljica i postavlja pitanja, sto predstavlja pripremu za najvažniji i najviše “vrednovan“ predmet u toku osnovne škole – čitanje sa razumevanjem. Kasnije u toku školovanja se čitanje sa razumevanjem obrađuje samo i isključivo na nepoznatim tekstovima.
U I i II razredu nema ni tekstualnih zadataka iz matematike, a ni pisanja sastava. Smatra se da je to neprimereno uzrastu.
U školi postoji individualni rad, ali je mnogo više zastupljen grupni rad. Kad deca vežbaju sede u grupi po 4-ro i imaju mogućnost kako da pitaju druga ili drugaricu, tako i učitelja, s tim što se pitanje postavlja pomoću kocke na kojoj stoji “?“ Učitelj šeta i usput pojedinačno odgovara svakom na pitanje. Znaci deca uče da budu strpljiva i da čekaju svoj red za odgovor. Tu se pravi razlika između mame koja uglavnom odmah reaguje na tvoje pitanje i učiteljice, koja je “mama“ od 25/toro dece.
U isto vreme ne moraju da rade svi isto. Ono što je bitno da deca nisu duže od 25 minuta posvećena jednoj temi/predmetu/materiji/igri i nema striktnog trajanja časa od 45min.
Inače u predškolskom uzrastu u učionici postoji kutak za igranje, edukativne igračke i materijali, ali sve se radi po nedeljnom planu i programu koji je za svako dete unapred pripremljen i određenim magnetnim simbolima pored imena deteta naznačen. Deci je petkom dozvoljeno da donesu igracku ( ali je preporuka da to bude neka drustvena igra ili igračke sa kojima se grupno mogu zabaviti ).
Ja pretpostavljam da bi reforma obrazovno školskog sistema i u Srbiji trebala to da podrazumeva, a ako smatrate da bi to bilo oduzimanje igre i stvaranje dodatnog tereta deci, a i roditeljima slobodno minirajte i nastavite sa …. “da, ali to bi kod nas bilo” …
Nataša