Прекобројних у просвети за око 500 мање

Листа технолошких вишкова броји 4.085 школских радника, а пре десетак дана било их је 4.572. – У основним и средњим школама тренутно је више од 109.000 запослених на 99.000 пуних норми

Листа технолошких вишкова запослених у просвети, закључно са јучерашњим променама, броји 488 људи мање. На списку прекобројних наставника, учитеља, секретара, домара, чистачица… сада је наведено 4.085 школских радника, а пре десетак дана било их је 4.572. Подаци у евиденцији радника за чијим ангажовањем више нема потребе, запослених са непуном нормом и слободних радних места за ову школску годину мењају се готово свакодневно и објављују у електронској форми на порталу ресорног Министарства просвете.
Званична евиденција сведочи да се за више од 30 смањио и број школских радника који немају ниједан час и спадају у групу технолошких вишкова са 100 одсто норме. На старту их је било 459, а сада их има 427. Испоставља се и да је чак 2.540 наставника, који чине више од половине укупног броја сувишних, на ту листу уврштено зато што су технолошки вишак са не више 20 одсто норме.
Најдужа је листа слободних радних места, која у пракси најчешће нису упражњена, већ их заузимају наставници запослени на одређено време. Први пресек стања, објављен 25. августа, у сусрет овој школској години показао је да у просвети има чак 26.837 „слободних” радних места. Према најновијим подацима, „непопуњених” позиција у школама Србије има за 634 мање, укупно 26.203.
– Укупно имамо око 99.000 запослених, такозваних обрачунских радника, кад би систем био идеалан и кад би сваки радник у основним и средњим школама радио са сто одсто норме. Међутим у нашем систему, тренутно је нешто више од 109.000 запослених на 99.000 пуних норми. Из свих података које имамо веома је тешко да извучемо колико ће запослених остати без иједног часа, јер су поједини наставници били запослени са 30 или 40 одсто норме, па и то изгубили и сада су на нули – коментарише за наш лист Милош Благојевић, посебни саветник министра просвете.
Листа запослених са непуном нормом, где су сабрани наставници који годинама раде са, рецимо, половином пуног фонда часова, такође се скраћује из дана у дан. Прво је обзнањено да у просветном систему има 7.383 запослена са непуном нормом, неколико дана касније да их је 7.292, а јуче да их нема више од 7.120.
– Ако се пажљивије погледа листа слободних радних места, примећује се да на том списку има непопуњених позиција са свега неколико процената до више од 100 одсто норме – указује Благојевић.
Проблем технолошких вишкова у систему надлежни планирају да реше пензионисањем запослених који су старији од 65 година и отпремнинама.
– Према нашој анализи, 870 запослених у основним и средњим школама у овој школској години напуниће 65 година и стећи услов за одлазак у старосну пензију. Предвиђамо да буду пензионисани ступањем на снагу новог закона о основама система образовања и васпитања, и то ће бити део рационализације система. Зову нас људи који су пред пензијом и мисле да на овај начин могу да убрзају свој одлазак из просвете, али овај социјални програм намењен је искључиво технолошким вишковима за радна места која се гасе, не свим запосленима – прецизира саветник министра просвете.
Он подсећа да у последње две и по године отпремнине у просвети нису исплаћиване, а да су недавно исплаћене четири накнаде за споразумни одлазак из система, сад већ бивших просветних радника. Према његовим последњим информацијама, око 50 људи је изразило жељу да на овај начин ускоро изађе из просвете.
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић
Извор: Политика