Lista tehnoloških viškova broji 4.085 školskih radnika, a pre desetak dana bilo ih je 4.572. – U osnovnim i srednjim školama trenutno je više od 109.000 zaposlenih na 99.000 punih normi
Lista tehnoloških viškova zaposlenih u prosveti, zaključno sa jučerašnjim promenama, broji 488 ljudi manje. Na spisku prekobrojnih nastavnika, učitelja, sekretara, domara, čistačica… sada je navedeno 4.085 školskih radnika, a pre desetak dana bilo ih je 4.572. Podaci u evidenciji radnika za čijim angažovanjem više nema potrebe, zaposlenih sa nepunom normom i slobodnih radnih mesta za ovu školsku godinu menjaju se gotovo svakodnevno i objavljuju u elektronskoj formi na portalu resornog Ministarstva prosvete.
Zvanična evidencija svedoči da se za više od 30 smanjio i broj školskih radnika koji nemaju nijedan čas i spadaju u grupu tehnoloških viškova sa 100 odsto norme. Na startu ih je bilo 459, a sada ih ima 427. Ispostavlja se i da je čak 2.540 nastavnika, koji čine više od polovine ukupnog broja suvišnih, na tu listu uvršteno zato što su tehnološki višak sa ne više 20 odsto norme.
Najduža je lista slobodnih radnih mesta, koja u praksi najčešće nisu upražnjena, već ih zauzimaju nastavnici zaposleni na određeno vreme. Prvi presek stanja, objavljen 25. avgusta, u susret ovoj školskoj godini pokazao je da u prosveti ima čak 26.837 „slobodnih” radnih mesta. Prema najnovijim podacima, „nepopunjenih” pozicija u školama Srbije ima za 634 manje, ukupno 26.203.
– Ukupno imamo oko 99.000 zaposlenih, takozvanih obračunskih radnika, kad bi sistem bio idealan i kad bi svaki radnik u osnovnim i srednjim školama radio sa sto odsto norme. Međutim u našem sistemu, trenutno je nešto više od 109.000 zaposlenih na 99.000 punih normi. Iz svih podataka koje imamo veoma je teško da izvučemo koliko će zaposlenih ostati bez ijednog časa, jer su pojedini nastavnici bili zaposleni sa 30 ili 40 odsto norme, pa i to izgubili i sada su na nuli – komentariše za naš list Miloš Blagojević, posebni savetnik ministra prosvete.
Lista zaposlenih sa nepunom normom, gde su sabrani nastavnici koji godinama rade sa, recimo, polovinom punog fonda časova, takođe se skraćuje iz dana u dan. Prvo je obznanjeno da u prosvetnom sistemu ima 7.383 zaposlena sa nepunom normom, nekoliko dana kasnije da ih je 7.292, a juče da ih nema više od 7.120.
– Ako se pažljivije pogleda lista slobodnih radnih mesta, primećuje se da na tom spisku ima nepopunjenih pozicija sa svega nekoliko procenata do više od 100 odsto norme – ukazuje Blagojević.
Problem tehnoloških viškova u sistemu nadležni planiraju da reše penzionisanjem zaposlenih koji su stariji od 65 godina i otpremninama.
– Prema našoj analizi, 870 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama u ovoj školskoj godini napuniće 65 godina i steći uslov za odlazak u starosnu penziju. Predviđamo da budu penzionisani stupanjem na snagu novog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i to će biti deo racionalizacije sistema. Zovu nas ljudi koji su pred penzijom i misle da na ovaj način mogu da ubrzaju svoj odlazak iz prosvete, ali ovaj socijalni program namenjen je isključivo tehnološkim viškovima za radna mesta koja se gase, ne svim zaposlenima – precizira savetnik ministra prosvete.
On podseća da u poslednje dve i po godine otpremnine u prosveti nisu isplaćivane, a da su nedavno isplaćene četiri naknade za sporazumni odlazak iz sistema, sad već bivših prosvetnih radnika. Prema njegovim poslednjim informacijama, oko 50 ljudi je izrazilo želju da na ovaj način uskoro izađe iz prosvete.
Autor: Milenija Simić-Miladinović
Izvor: Politika
Zvanična evidencija svedoči da se za više od 30 smanjio i broj školskih radnika koji nemaju nijedan čas i spadaju u grupu tehnoloških viškova sa 100 odsto norme. Na startu ih je bilo 459, a sada ih ima 427. Ispostavlja se i da je čak 2.540 nastavnika, koji čine više od polovine ukupnog broja suvišnih, na tu listu uvršteno zato što su tehnološki višak sa ne više 20 odsto norme.
Najduža je lista slobodnih radnih mesta, koja u praksi najčešće nisu upražnjena, već ih zauzimaju nastavnici zaposleni na određeno vreme. Prvi presek stanja, objavljen 25. avgusta, u susret ovoj školskoj godini pokazao je da u prosveti ima čak 26.837 „slobodnih” radnih mesta. Prema najnovijim podacima, „nepopunjenih” pozicija u školama Srbije ima za 634 manje, ukupno 26.203.
– Ukupno imamo oko 99.000 zaposlenih, takozvanih obračunskih radnika, kad bi sistem bio idealan i kad bi svaki radnik u osnovnim i srednjim školama radio sa sto odsto norme. Međutim u našem sistemu, trenutno je nešto više od 109.000 zaposlenih na 99.000 punih normi. Iz svih podataka koje imamo veoma je teško da izvučemo koliko će zaposlenih ostati bez ijednog časa, jer su pojedini nastavnici bili zaposleni sa 30 ili 40 odsto norme, pa i to izgubili i sada su na nuli – komentariše za naš list Miloš Blagojević, posebni savetnik ministra prosvete.
Lista zaposlenih sa nepunom normom, gde su sabrani nastavnici koji godinama rade sa, recimo, polovinom punog fonda časova, takođe se skraćuje iz dana u dan. Prvo je obznanjeno da u prosvetnom sistemu ima 7.383 zaposlena sa nepunom normom, nekoliko dana kasnije da ih je 7.292, a juče da ih nema više od 7.120.
– Ako se pažljivije pogleda lista slobodnih radnih mesta, primećuje se da na tom spisku ima nepopunjenih pozicija sa svega nekoliko procenata do više od 100 odsto norme – ukazuje Blagojević.
Problem tehnoloških viškova u sistemu nadležni planiraju da reše penzionisanjem zaposlenih koji su stariji od 65 godina i otpremninama.
– Prema našoj analizi, 870 zaposlenih u osnovnim i srednjim školama u ovoj školskoj godini napuniće 65 godina i steći uslov za odlazak u starosnu penziju. Predviđamo da budu penzionisani stupanjem na snagu novog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i to će biti deo racionalizacije sistema. Zovu nas ljudi koji su pred penzijom i misle da na ovaj način mogu da ubrzaju svoj odlazak iz prosvete, ali ovaj socijalni program namenjen je isključivo tehnološkim viškovima za radna mesta koja se gase, ne svim zaposlenima – precizira savetnik ministra prosvete.
On podseća da u poslednje dve i po godine otpremnine u prosveti nisu isplaćivane, a da su nedavno isplaćene četiri naknade za sporazumni odlazak iz sistema, sad već bivših prosvetnih radnika. Prema njegovim poslednjim informacijama, oko 50 ljudi je izrazilo želju da na ovaj način uskoro izađe iz prosvete.
Autor: Milenija Simić-Miladinović
Izvor: Politika