На хиљаду средњошколаца у просветном систему Велике Британије ради 55 а у Србији 94 наставника. Презапосленост је све већа, добрим делом услед демографског колапса и смањивања броја ученика.
Већ дуже време тестирања средњошколаца показују да српски младићи и девојке и те како заостају за вршњацима из европских држава. Мада резултати нису поразни баш толико колико су били пре десетак година, понајвише у примени наученог знања, мањкавост је јасно видљива.
На први мах би се помислило да са српском омладином ради недовољан број учитеља и наставника. Међутим, оно што је нарочито изненадило европске педагоге је изразито велик број предавача запослен у просвети Србије, посебно у средњошколском сегменту.
Тако је крајем прошле школске године у школама Србије радило више од 148.000 претежно педагога разних профила стручности. Број наставника непрекидно расте већ деценијама, мада број ученика континуирано опада.
Поређењем резултата пописа из 1991. и 2011. године уочава се да је број младих у школском узрасту након две деценије мањи за 30,6 одсто. Главни разлог је очајан демографски тренд, али је приметан учинак и увећаног исељавања. Очекивало би се да је број просветара умањен.
Ипак, у истом периоду број запослених у школама је увећан за високих 29,7 одсто. Нови радници су примани за рад у такозваном продуженом боравку или у допунској, додатној, односно секцијској настави. Када се обједине подаци о смањењу броја деце школског узраста и увећању броја наставника добија се вишак од 37 одсто запослених.
Троје уместо једног
Уместо да се, пошто су резултати ПИСА тестова континуирано показивали лоше ефекте наставе, учине крупнији реформски захвати, власт је само запошљавала нове раднике, доминантно наставнике. Када су исцрпљене могућности вештачки исконструисаних форми рада у школи, почело се са ангажовањем наставника за умањени фонд часова.
Тако је данас чест случај да у једној школи уобичајену норму рада једног наставника понекад деле и троје запослених. Сваки од њих ради трећину радног времена и прима, наравно, умањену зараду, премда су збирна примања осетно изнад једне уобичајене плате. Дошло се у ситуацију да су трошкови школства увећани, а ефекти су слаби.
Недавно је статистичка агенција Еуростат објавила податке о школству у европским земљама. Тако на једну учитељицу у Европи просечно дође 14 ученика. У Србији тај број је петнаест, отприлике на нивоу Немачке. У Великој Британији, куда боље стојећи родитељи из Србије воле да шаљу младе на школовање, тај број је 19,5.
У раду са најмлађим ученицима за поједине предмете се ангажују наставници. На две стотине ученика од првог до четвртог разреда у Великој Британији ради десет, у Србији 13 наставника, 24,5 одсто више.
Када се пореде подаци о броју наставника у раду са вишим разредима основне школе, ситуација је још неповољнија. На сто ученика у Великој Британији ради 6,2, у Србији 9,6 наставника. Заправо, презапосленост овде достиже забрињавајућих 35,4 одсто.
Али, још није крај. За потребе средњошколског образовања у Великој Британији је на сто ученика ангажовано 5,5, у Србији 9,4 наставника. Претерана запосленост овде достиже чак 45 одсто.
Као метлом почишћен
Министар просвете који је био склон реформи, Вербић, брзо је уклоњен из политичког живота, управо онда када је обелоданио да промене укључују смањивање броја запослених. Говорио је о 10.000 оних који би остали без посла у школи.
А данас је вишак запослених у просвети вишеструко већи, што је још горе увећано је и незадовољство оним што ученици науче током 12 година проведених у школским клупама.
Извор: 021.rs
Аутор: Живан Лазић