Презапосленост у просвети: 37% наставника је вишак?

10 септембра, 2021

На хиљаду средњошколаца у просветном систему Велике Британије ради 55 а у Србији 94 наставника. Презапосленост је све већа, добрим делом услед демографског колапса и смањивања броја ученика.

Foto: Canva

Већ дуже време тестирања средњошколаца показују да српски младићи и девојке и те како заостају за вршњацима из европских држава. Мада резултати нису поразни баш толико колико су били пре десетак година, понајвише у примени наученог знања, мањкавост је јасно видљива.

На први мах би се помислило да са српском омладином ради недовољан број учитеља и наставника. Међутим, оно што је нарочито изненадило европске педагоге је изразито велик број предавача запослен у просвети Србије, посебно у средњошколском сегменту.

Тако је крајем прошле школске године у школама Србије радило више од 148.000 претежно педагога разних профила стручности. Број наставника непрекидно расте већ деценијама, мада број ученика континуирано опада.

Поређењем резултата пописа из 1991. и 2011. године уочава се да је број младих у школском узрасту након две деценије мањи за 30,6 одсто. Главни разлог је очајан демографски тренд, али је приметан учинак и увећаног исељавања. Очекивало би се да је број просветара умањен.

Ипак, у истом периоду број запослених у школама је увећан за високих 29,7 одсто. Нови радници су примани за рад у такозваном продуженом боравку или у допунској, додатној, односно секцијској настави. Када се обједине подаци о смањењу броја деце школског узраста и увећању броја наставника добија се вишак од 37 одсто запослених.

Троје уместо једног

Уместо да се, пошто су резултати ПИСА тестова континуирано показивали лоше ефекте наставе, учине крупнији реформски захвати, власт је само запошљавала нове раднике, доминантно наставнике. Када су исцрпљене могућности вештачки исконструисаних форми рада у школи, почело се са ангажовањем наставника за умањени фонд часова.

Тако је данас чест случај да у једној школи уобичајену норму рада једног наставника понекад деле и троје запослених. Сваки од њих ради трећину радног времена и прима, наравно, умањену зараду, премда су збирна примања осетно изнад једне уобичајене плате. Дошло се у ситуацију да су трошкови школства увећани, а ефекти су слаби.

Недавно је статистичка агенција Еуростат објавила податке о школству у европским земљама. Тако на једну учитељицу у Европи просечно дође 14 ученика. У Србији тај број је петнаест, отприлике на нивоу Немачке. У Великој Британији, куда боље стојећи родитељи из Србије воле да шаљу младе на школовање, тај број је 19,5.

У раду са најмлађим ученицима за поједине предмете се ангажују наставници. На две стотине ученика од првог до четвртог разреда у Великој Британији ради десет, у Србији 13 наставника, 24,5 одсто више.

Када се пореде подаци о броју наставника у раду са вишим разредима основне школе, ситуација је још неповољнија. На сто ученика у Великој Британији ради 6,2, у Србији 9,6 наставника. Заправо, презапосленост овде достиже забрињавајућих 35,4 одсто.

Али, још није крај. За потребе средњошколског образовања у Великој Британији је на сто ученика ангажовано 5,5, у Србији 9,4 наставника. Претерана запосленост овде достиже чак 45 одсто.

Као метлом почишћен

Министар просвете који је био склон реформи, Вербић, брзо је уклоњен из политичког живота, управо онда када је обелоданио да промене укључују смањивање броја запослених. Говорио је о 10.000 оних који би остали без посла у школи.

А данас је вишак запослених у просвети вишеструко већи, што је још горе увећано је и незадовољство оним што ученици науче током 12 година проведених у школским клупама.

Извор: 021.rs

Аутор: Живан Лазић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


5 коментара на "Презапосленост у просвети: 37% наставника је вишак?

  1. Svetomir Nikolic каже:

    U kojoj to osnovnoj skoli radi jedna uciteljica na 15 ucenika? Ili u kojoj srednjoj skoli radi 1 nastavnik na 11 ucenika? Samo neko ko nikada nije usao u skolu u Srbiji moze ovako nesto da nalupeta? U kombinovanim i podrucnim odeljenjima po selima su jedino moguce ovakve statistike ali to je samo jedan mali deo sistema obrazovanja. 90% stanovnika Srbije pa samim i tim i toliki procenat dece zivi u gradovima. Ovakav odnos broja djaka i nastavnog osoblja osim u selima je moguc jos samio u nekoliko skola u ‘krugu dvojke’ u Beogradu gde su roditelji skolaraca privatnim pritiscima i vezama obezbedili poseban tretman ovih skola. Cim se iz kruga dvojke izadje i sve dok se ne stigne do duboko u unutrasnjost Srbije na snazi su rigorozni propisi ministarstva prosvete na osnovu kojih je jednostavno nemoguce napraviti tako mala odeljenja. Vecina prosvetnih radnika radi sa ~30 djaka u odljenju u kom obaveznao ima i neko dete koje ima IOP. Ovaj broj bi treba smanjiti barem za trecinu, odnosno zaposliti za trecinu vise nastavnog osoblja i to neracunajuci pedagoske asistente za IOP koji su predvidjeni zakonom pa onda ‘isparili’ u navodnoj besparici. Neka gospoda malo prosetaju po kancelarijama ministarstva i pootpustaju fiktivno zaposlene partijske kadrove ili nek ustede na svojim faraonskim projektima za promenu a stvarno zaposlene u prosveti nek podrze onda novcem koji su tako ustedeli. 🐧

  2. Aleksa каже:

    ”А данас је вишак запослених у просвети вишеструко већи, што је још горе увећано је и незадовољство оним што ученици науче током 12 година проведених у школским клупама.”

    Ovo recimo uopšte nije tačno. Kod nas u školi se za poslednjih nekoliko godina smanjio broj zaposlenih za 10. Kako je to onda višestruko veći broj? Nemojte da pričate gluposti. Svake godine direktori popunjavaju Cenus na osnovu kog se plaćaju zaposleni u prosveti, nastavnici – prema broju đaka, sekretar, šef računodstva, blagajnik, pedagog, biblitekar, ili drugi sručni saradnici – prema broju odeljenja, domar, tetkice – prema kvadraturi, servirka – prema broju obroka.
    Nemojte izmišljati.

  3. Pavla каже:

    Mislim da je upitan način upoređivanja podataka.
    Trebalo je uzeti u obzir brnoj normi u Srbiji, a ne broj nastavnika. Savski treći nastavnik radi sa nepotunom normom, otud toliko veliki broj nastavnika.

    Zatim, u Srbiji imamo ogroman broj seoskih škola i odeljenja sa 1, 2, 3 učenika na koje ide jedan učitelj, nastavnik stranog jezika, veroučitelj…

  4. Cile каже:

    Kamo sreće da smo vas naučili da bolje istražite temu o kojoj pišete… Ni Nemačka ni Britanija nemaju školovanje na jezicima nacionalnih manjina, što znači da je u takvim školama broj nastavnika dupliran. Oni nemaju tri nivoa izbornih predmeta takođe (liste A, B i C), pored 10 drugih predmeta npr. Kako to oni imaju 15 do 19 učenika, a kod nas odeljenja od 28 ili 32, a manje nastavnika? Pa razmislite.

  5. Aleksa каже:

    ”Министар просвете који је био склон реформи, Вербић, брзо је уклоњен из политичког живота, управо онда када је обелоданио да промене укључују смањивање броја запослених. Говорио је о 10.000 оних који би остали без посла у школи.”
    Što se tiče Verbića, neka je ”počišćen”. Šta je on uradio za prosvetu? Hteo da smanji broj nastavnika? Baš se pretrgao u radu.
    Inače, smanjivanje broja nastavnika nije reforma.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама