Резултати пробе мале матуре на националном нивоу ове године, вероватно нису сасвим релевантни, изузев оних из математике. Разлог томе је што су тест из математике осмаци радили истовремен, у целој Србији, 25. априла, док су датуми за решавање теста из матерњег језика и трећег теста били флексибилни, па су школе могле саме да одаберу датум између 22. и 30. априла. Наравно, већ првог дана израде, тестови су ”процурели” и кренули да се шире вајбер групама што је довело до тога да је велики број ђака на тест дошао тачно знајући решења и задатке који их тамо чекају.
Верна симулација завршног испита организује се да би се осмаци упознали са испитном процедуром, али и да би увидели шта знају, а шта је потребно да додатно провежбају и боље науче, подсећа у разговору за „Политику” Јована Миленковић, директор ОШ „Свети Сава” на београдском Врачару. На пробном тесту из српског језика и књижевности највећу потешкоћу су им представљала последња два задатка у вези са тумачењем текста, каже Миленковићева. Додаје и да су грешили и давали непотпуне одговоре из правописа, у задацима у којима се тражило да покажу да знају које се речи пишу одвојено, а које састављено, које малим а које великим почетним словом и где је неопходно у реченици ставити запету. Из математике осмацима су највише тешкоћа задала последња четири задатка, она за које није било понуђених одговора, него се тражило да ученици напишу поступак решавања.
Најуспешније су, каже, решили трећи тест, из предмета који су одабрали да полажу уверени да га најбоље знају. Евиденција просветног врха показује да је на републичком нивоу највише осмака за трећи тест одабрало географију и биологију, а најмање хемију и физику.
– Код нас се ове године најмање ученика определило за историју, што је било изненађење. Међутим, све више осмака се опредељује за хемију, зато што се учи две године, у седмом и осмом разреду, па им се, ваљда, чини да ће лакше савладати целокупно градиво. У суштини, боље су урадили тестове из изабраних предмета са просечним успехом око 16 бодова, мада су и српски и математику наши ђаци урадили добро. Просек из математике је 12,02, а из српског 13,53 поена, што је у складу са досадашњим резултатима који су углавном изнад републичког просека. Нека буде тако на званичној малој матури и неће бити проблема у вези са уписом жељених средњих школа – указује Миленковићева.
Знана као расадник будућих хемичара, јер њени ђаци иначе постижу изванредне резултате на такмичењима из овог предмета, и не само овог, ОШ „Карађорђе” у престоничкој општини Вождовац на пробном матурском тесту из хемије и сада бележи готово невероватних 17,26 поена од могућих 20.
– То је реално и очекивано, јер наши ученици из хемије увек постижу најбоље резултате. Прошле године је њих деветоро имало максималан број бодова на завршном испиту из хемије, а углавном сви који се определе за овај предмет на званичној малој матури освоје бар 18 поена. Из физике је слично. И из биологије нам је просек око 15 поена на проби, што је као и претходних година, али се и то поправи на правом испиту у јуну. Историја је сада слабије урађена, просек је десет бодова, али нам је и узорак мали ове године. Од три осмака који су полагали историју један је урадио феноменално – појашњава за Политику лист Оливера Кошанин, помоћних директора ОШ „Карађорђе”.
Просечан број бодова осмака ове школе на проби из математике је око 12 поена, а из српског чак 15,28, мада је углавном претходних година на пробном тестирању из матерњег језика просек био до 12 поена, примећује Кошанинова.
– Из математике им је најслабија геометрија и углавном је тако у свакој генерацији. А из српског је резултат доста изнад нашег очекиваног просека и не знамо колико је то реално, јер тај тест није рађен у свим школама истовремено. Најлошије су из српског урадили правопис и, наравно, тумачење књижевних дела, односно разумевање прочитаног. Кажу, текстови су дугачки, њима се то не чита, немају концентрацију да ишчитају пажљиво до краја. – указује Кошанинова.
Да ли је компромитoван испитни материјал
Када се завршила проба мале матуре, објављена су решења задатака, али за тест из историје – погрешна, нису одговарала тесту који су ђаци радили. Убрзо је тај кључ са упутством за прегледање и решењима повучен, а објављен је нови, али се и у њему поткрала грешка у решењу првог питања, па је и то исправљено. Бранислав Ранђеловић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ) у коме настају матурски тестови, у изјави за РТ Балкан, потврдио је да је тачно да је порталу „Моја средња школа” објављен прво погрешан кључ, па је убрзо замењен и да су исправке и другог кључа одмах послате школама. Рекао је и да „тест чија су решења грешком објављена није јунски, него један од резервних, тако да тест који ће ићи у јуну није ни на који начин компромитован”. На насловници омашком објављеног упутства за прегледање теста из историје писало је да је то тест за завршни испит у овој школској 2024/25. години, тврде наставници. Да ли је утврђено чијом је грешком објављен погрешан кључ из историје за симулацију мале матуре и шта је тим поводом предузето, будући да је на тај начин компромитован испитни материјал, чак и ако је резервни, јер се, по правилу, комплетан материјал за завршни испит и за јун и за август мора чувати у строгој тајности?
На ово питање „Политике” надлежни у ЗВКОВ-у нису одговорили, пише овај лист.