Професор др Дино Тарабар, гастроентеролог и онколог у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“, за РТС је говорио о улози пробиотика у изградњи имунитета али и о томе како се чува здравље цревне флоре код деце.
Др Тарабар је навео да се деца рађају без бактерија и да се микробиом у највећој мери формира до треће године живота. Такође је истакао да се вагинални порођај и исхрана мајчиним млеком препоручују због тога што су то први контакти деце са бактеријама.
„Деци никако не давати антибиотике претерано у тим годинама када настаје микробиом“, казао је професор Тарабар и додао да би конзумацију шећера требало свести на минимум.
Гастроентеролог је истакао да би бактерије биле захвалне уколико бисмо, између осталог, јели житарице у целом зрну, лук, бобичасто воће, поврће и хељду и да је то храна за наше добре бактерије и да ће нам оне вратити тако што ће нас чувати од болести.
Др Тарабар је навео да су, осим антибиотика, штетни и нестероидни антиреуматици, попут диклофена и ибупрофена, које људи пију заједно са аспирином, могу да направе улцерације у цревима које изгледају као улцерозни политис.
„То је врло опасно и то такође ремети цревну флору“, упозорио је професор Дино Тарабар.
Балансирана исхрана даје разноликост бактерија у цревима
Говорећи о исхрани, професор Тарабар је рекао да уколико се стално једе иста храна, бактерије ће се налазити на истом месту и вариће исту храну и да не треба претеривати ни у чему, па ни у дијетама.
„Баланс је битан. Он ће вам дати разноликост бактерија у цревима. Разноликост вам даје здравље“, нагласио је Тарабар.
Истакао је да ће особе код којих је цревна флора поремећена осећати бол и надутост у стомаку, мука, гађење, повраћање, надимање, гасови и имати поремећене столице.
Када је реч о одабиру пробиотика, професор Тарабар је навео да би, осим у случају путног тровања, избор пробиотика требало препустити лекарима, који ће на основу симптома одредити терапију.
Уколико, пак, одлучите да узимате капсуле пробиотика ради ојачања имунитета, професор Тарабар препоручује препарате који имају више сојева.
„Није битно који ћете узети, да не рекламирамо било кога. Узмите онај који има више бактерија, већи број сојева. Што више милијарди бактерија, то боље“, казао је др Тарабар.
Додао је да ефекат пробиотика траје онолико дуго колико се пију и највише шест до седам дана после тога.
Међу намриницама које су богате пробиотицима су јогурт, кефир, кисели купус, бели лук и манго.
„Ако то уносите и ако имате разноврсност све ове хране, ви не треба да узимате пробиотике“, нагласио је проф. др Дино Тарабар.
Од намириница се издваја и кисели хлеб, што је, према речима др Тарабара, хлеб који се прави од природног квасца.
„Нема квасца, него се од црног, ражаног хлеба прави природни квасац и то је тај кисели хлеб, бесквасни. Његова основа је са пробиотским бактеријама“, нагласио је Тарабар и додао да би потпуно требало избегавати бели хлеб због простих шећера које садржи.
Због чега витамин Де треба узимати после подне
„Немојте пити витамин Де ујутро. Има такође антиинфламаторни ефекат. Ујутро се највише лучи кортикостероида. Не треба се борити са њима, јачи су. Како кортикостериоди смањују лучење током дана, ви додајете витамин Де, али 2.000 јединица.“, казао је Тарабар.
Навео је да су спроведена истраживања и да су пацијенти који су пили пробиотике имали лакшу клиничку слику и да су се краће лечили од поремећаја упале плућа.
Извор: РТС