Profesor dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog u KBC “Dr Dragiša Mišović”, za RTS je govorio o ulozi probiotika u izgradnji imuniteta ali i o tome kako se čuva zdravlje crevne flore kod dece.
Dr Tarabar je naveo da se deca rađaju bez bakterija i da se mikrobiom u najvećoj meri formira do treće godine života. Takođe je istakao da se vaginalni porođaj i ishrana majčinim mlekom preporučuju zbog toga što su to prvi kontakti dece sa bakterijama.
“Deci nikako ne davati antibiotike preterano u tim godinama kada nastaje mikrobiom”, kazao je profesor Tarabar i dodao da bi konzumaciju šećera trebalo svesti na minimum.
Gastroenterolog je istakao da bi bakterije bile zahvalne ukoliko bismo, između ostalog, jeli žitarice u celom zrnu, luk, bobičasto voće, povrće i heljdu i da je to hrana za naše dobre bakterije i da će nam one vratiti tako što će nas čuvati od bolesti.
Dr Tarabar je naveo da su, osim antibiotika, štetni i nesteroidni antireumatici, poput diklofena i ibuprofena, koje ljudi piju zajedno sa aspirinom, mogu da naprave ulceracije u crevima koje izgledaju kao ulcerozni politis.
“To je vrlo opasno i to takođe remeti crevnu floru”, upozorio je profesor Dino Tarabar.
Balansirana ishrana daje raznolikost bakterija u crevima
Govoreći o ishrani, profesor Tarabar je rekao da ukoliko se stalno jede ista hrana, bakterije će se nalaziti na istom mestu i variće istu hranu i da ne treba preterivati ni u čemu, pa ni u dijetama.
“Balans je bitan. On će vam dati raznolikost bakterija u crevima. Raznolikost vam daje zdravlje”, naglasio je Tarabar.
Istakao je da će osobe kod kojih je crevna flora poremećena osećati bol i nadutost u stomaku, muka, gađenje, povraćanje, nadimanje, gasovi i imati poremećene stolice.
Kada je reč o odabiru probiotika, profesor Tarabar je naveo da bi, osim u slučaju putnog trovanja, izbor probiotika trebalo prepustiti lekarima, koji će na osnovu simptoma odrediti terapiju.
Ukoliko, pak, odlučite da uzimate kapsule probiotika radi ojačanja imuniteta, profesor Tarabar preporučuje preparate koji imaju više sojeva.
“Nije bitno koji ćete uzeti, da ne reklamiramo bilo koga. Uzmite onaj koji ima više bakterija, veći broj sojeva. Što više milijardi bakterija, to bolje”, kazao je dr Tarabar.
Dodao je da efekat probiotika traje onoliko dugo koliko se piju i najviše šest do sedam dana posle toga.
Među namrinicama koje su bogate probioticima su jogurt, kefir, kiseli kupus, beli luk i mango.
“Ako to unosite i ako imate raznovrsnost sve ove hrane, vi ne treba da uzimate probiotike”, naglasio je prof. dr Dino Tarabar.
Od namirinica se izdvaja i kiseli hleb, što je, prema rečima dr Tarabara, hleb koji se pravi od prirodnog kvasca.
“Nema kvasca, nego se od crnog, ražanog hleba pravi prirodni kvasac i to je taj kiseli hleb, beskvasni. Njegova osnova je sa probiotskim bakterijama”, naglasio je Tarabar i dodao da bi potpuno trebalo izbegavati beli hleb zbog prostih šećera koje sadrži.
Zbog čega vitamin De treba uzimati posle podne
“Nemojte piti vitamin De ujutro. Ima takođe antiinflamatorni efekat. Ujutro se najviše luči kortikosteroida. Ne treba se boriti sa njima, jači su. Kako kortikosteriodi smanjuju lučenje tokom dana, vi dodajete vitamin De, ali 2.000 jedinica.”, kazao je Tarabar.
Naveo je da su sprovedena istraživanja i da su pacijenti koji su pili probiotike imali lakšu kliničku sliku i da su se kraće lečili od poremećaja upale pluća.
Izvor: RTS