Симеон Маринковић, један од најплоднијих дечјих писаца, доктор и универзитетски професор, оснивач издавачке куће чија издања деца најрадије читају, говори за Зелену учионицу о томе како је почео да пише за децу, основао Креативни центар и како већ пола века стварања најразличитијих књижевних облика није ни најмање истрошило његову креативност. Напротив, она из дана у дан расте, дарујући деци и наставницима нове песме, приче, умотворине, задатке, које ће читати и будуће генерације.
Креативни центар је издавачка кућа потпуно посвећена деци. Уџбеници, збирке песама, прича, романи за све узрасте подједнако су пажљиво приређивани и илустровани. Радо их читају деца, али и одрасли, подсећајући се многих песама и прича из свог детињства, оних које су у међувремену заборавили.
Како је настао Креативни центар?
– Настао је из давне потребе да учинимо нешто да свет буде бољи – како су говорила моја деца. Затим смо желели да деца имају више радости у свом детињству, а онда и да им пружимо занимљиве и лепе књиге, онакве какве ми у детињству нисмо имали. Све те жеље и снови појачали су се у временима у којима се наш народ нашао у тешкој ситуацији, осамдесетих година прошлог века. Тада смо донели одлуку да кренемо у стварање добрих књига за децу и родитеље.
Читајући ваша издања, стекли смо утисак да нема те књиге чијем стварању нисте на неки начин допринели. Колико сте песама, колико прича, збирки до сада написали и издали?
– Аутор сам или коаутор стотинак књига за децу. Много више од тога приредио сам за издавање. Креативни центар је до сада објавио преко 1000 књига. Непосредно сам помогао да се неколико стотина књига објави, а остало су радиле млађе генерације уредника и дизајнера Креативног центра.
Шта вас инспирише да стварате за децу?
– Деца се искрено радују нашим књигама. Њихови осмеси и њихова срећа јесу и наша срећа. Родитељи нас такође покрећу изјавама захвалности и похвалама. То су највећи покретачи нашег рада.
Једном приликом сте изјавили да је бајке народ смислио како би помогао деци да одрасту. Које бајке сте читали својој деци и које бисте препоручили родитељима данас да их обавезно читају својој?
– Због богатог система комуникација, нарочито визуелних и акустичних, данашња деца свуда у свету расту уз класичне бајке – уз Снежану, Пепељугу, Ивицу и Марицу, Петра Пана итд. Наше бајке, као што су Златна јабука и девет пауница, Баш-Челик и друге, веома су моћне и незаобилазне као део народне школе за одрастање и живот.
На која сте издања Креативног центра посебно поносни?
– Посебно сам поносан на то што смо успели да за 18 година упорног рада, уз помоћ већег броја стручњака и сарадника, објавимо Српску народну књижевност у пет књига. Сваку књигу смо радили три-четири године и сада имамо најлепша издања наше народне књижевности, која је једна од најбогатијих на свету. Поносан сам и на серију књига Овако се живело, која говори о прошлости из угла свакодневног живота. Књиге које се баве историјом углавном обухватају податке о владарима и ратовима што су их они водили, а свакодневни живот народа увек је био у сенци. То смо овом едицијом желели и успели да променимо. Ових дана завршавамо серију радних сликовница намењених деци у узрасту од једне до шест година, па ми је то тренутно највише у срцу.
Поред тога што сте песник и писац, ви сте и универзитетски професор. Шта је то у образовању данас што је погрешно и што би требало из корена мењати?
– Мењао бих преобимне садржаје у програмима и свео бих то на разумну меру. Нарочито бих променио методе рада и поступке у настави. Уместо фронталног предавања наставника и пасивне репродукције ученика, увео бих систем подстицања ученика на то да размишљају и стварају.
Које бисте новине увели у наставни програм?
– Волео бих да школа стварно припрема младе за живот, дакле да даје одговоре на питања о томе како организовати живот, како изградити срећу, како стварати, како комуницирати, како очувати здравље. Треба учити од оних народа који су боље организовали своје школе и који имају успешније друштво од нашег.
Све чешће се могу чути приче о укидању домаћих задатака. Шта мислите о томе? Да ли мислите да су данашњи ђаци преоптерећени?
– Данашњи ђаци су превише оптерећени, нарочито памћењем милиона чињеница, података, година, цифара, што сматрам некорисним. Нема подстицаја за мисао, за стварање. Ђаке треба растеретити јер многа знања не значе и мудрост, а мудрост нам је нарочито важна.
Ни наставницима није лако. Све више папирологије, све је теже успешно управљати одељењем и одржати мир на часу и пажњу ђака. Како то постићи? Имате ли за њих неки савет?
– Деца су гладна могућности да се покажу у неком стварању које је блиско животу. Уместо да их сатима давимо чињеницама, треба пронаћи паметне подстицаје и обезбедити деци време и друге услове за то да свакодневно показују колико могу, шта могу, да посматрају, запажају, говоре, здраво живе.
У песмама и причама које пишете може се назрети ваш став о деци, родитељству, васпитању. Чини се да сте противник „спартанске дисциплине“, да сте окренути васпитању кроз љубав, подршку и разумевање. Шта мислите, где родитељи данас најчешће греше када је реч о васпитању и односу према деци? Јесу ли превише строги или пак недовољно заинтересовани?
– Детету је за здраво одрастање потребна сигурност у то да је вољено и прихваћено од родитеља. Требало би да се родитељи интересују за дете и да га прате, да разговарају с њим, да се друже. Један од начина на које се то може остварити јесте и уз наше књиге. Нарочито је важно да се дете охрабри, да му се похвалом дају крила. Наравно, дете је река без обала, те је важно не дозволити му оно што је опасно и штетно, уз објашњење – што доприноси стварању обала на бујној реци детињства и младости.
Који савет бисте дали родитељима када су у питању образовање и развој њихове деце? Како да открију и развију таленте, како да раде с децом? Како да им помогну да постану успешни људи?
– Свако дете се рађа с неким даром, који родитељ треба да осети, да га поштује и подстиче. За срећан живот потребни су извесни услови: здравље, минимум средстава, срећна породица, контакт с природом, стваралачки рад, односи с људима у љубави. Томе треба учити децу – пре свега својим примером. Љубав према детету и охрабривање детета у ономе што ради јесу главне полуге развоја.
Интервју водила А. Ц.