„Трудим се да младим наставницима сугеришем да у учионицама у раду са ђацима развијају страст за сазнањем чак и онда када она није директно исплатива, јер су невидљиве користи често дугорочне. С друге стране, волела бих да, када буду предавали српски језик у школи, учине своје часове занимљивим, подстичући ученике да размишљају о свом језику и буду креативни”, поручује у разговору за Зелену учионицу професор др Весна Ломпар.
Наша саговорнивца више од три деценије предаје на Филолошком факултету у Београду.
Ви сте и дугогодишњи аутор уџбеника за српски језик Издавачке куће „Клет”, како за основну, тако и за средњу школу. Да ли Вас је рад у настави на факултету инспирисао и оријентисао ка писању уџбеника или је ту био пресудан некакав други утицај?
Поћи ћу од мисли једног шпанског филозофа и есејисте, која важи за универзитетску праксу: Књига мора бити научна, али мора бити и књига – тј. мора бити занимљива, читљива. Обрнутим путем могли бисмо доћи и до закључка да Уџбеник мора бити занимљив, али мора бити и уџбеник – тј. мора се наћи прави начин да чињенице које желимо да ученик усвоји буду и занимљиве. То јесте један од изазова када је у питању креирање уџбеника за основну школу.
Други изазов је био избор правих примера. Када сам пре петнаест година, користећи примере из тадашњих уџбеника, објашњавала нешто из граматике једном једанаестогодишњаку, рекао ми је: „Што мрзим ове исфолиране реченице, види се да су прављене за граматику!” Та реченица је за мене била једна врста путоказа. Деца препознају вештачке примере и не прихватају их. Пошто су примери веома важна допуна дефиниције, а понекад су и сами довољни за разумевање неког граматичког проблема, покушала сам да поставим критеријуме за избор примера: да звуче природно, да су примерени узрасту, да задовољавају естетски критеријум, да су актуелни. Шта то значи актуелни пример? На пример, у издању Граматике за 5. разред из 2007. у једном примеру наводим Бекама као стрелца Реал Мадрида. У издању из 2009. морала сам Бекама да заменим Гутијем, а следеће године уместо Гутија биће неко други, јер ни Гути више не игра за овај клуб. Тако, поједностављено речено, изгледа борба за актуелне примере.
Које су новине у наставни процес донели дигитални уџбеници? Можете ли нам упоредити процес настанка штампаног и дигиталног уџбеника – шта Вам је био већи изазов?
Велики је изазов конципирати дигитални уџбеник. Иако је подлога за дигитaлни увек штампани уџбеник, он се новој форми мора прилагодити на више начина. Пре свега, задаци се морају претворити у интерактивну форму. Предност оваквих задатака јесте већа мотивисаност ученика да их решавају, јер имају могућност да одмах провере решења, раде се брже итд. Међутим, код овако конципираних задатака нема отворених одговора, а они су такође важни за развијање писмености. Зато је важно да се дигитални уџбеници комбинују са, на пример, радном свеском у штампаној верзији.
Када говоримо о иновацијама у настави, Ваше ангажовање на том пољу чини се да никада није било веће. Како увођење квизова, асоцијација и игара утиче на ученичку мотивацију, а како на њихова постигнућа?
У последњих неколико година појавила су се, у издању Издавачке куће „Клет”, поред уџбеника о којима је било речи, и два приручника за наставнике: Асоцијације у настави српског језика и књижевности и Квизови у настави српског језика и књижевности. Оба приручника су осмишљена и написана уз коауторство петоро мојих младих колега, који су имали искуства у настави српског језика у основној школи. Примери у приручницима су осмишљени тако да их наставник може користити као додатно средство у настави. У пракси се показало да решавање овако постављених питања повећава мотивацију ученика, ствара креативну атмосферу на часу, и, уопште, подстиче ученичку активност. На овај начин, посредним путем, ученици стичу знања која се могу применити у реалним животним ситуацијама.
Ево једног типичног питања из приручника Квизови у настави: Једна личност од наведених није штампала своја дела? Ко је то?
а) Доситеј Обрадовић,
б) Свети Сава,
в) Вук Караџић,
г) Сава Мркаљ.Да би тачно одговорили на ово питање, ученици треба да примене знања из различитих предмета: штампарија је изум из 15. века, а само Свети Сава је живео пре тога.
Поменућемо и Ваш приручник „Језичке главоломке” у издању Издавачке куће „Клет”. На самом почетку наведен је мото: „Говорници српског језика деле се на оне који знају колико је њихов језик занимљив и на оне који ће то тек открити!” Шта све ученици, а можда и њихови родитељи, могу открити мозгајући и решавајући Ваше занимљиве главоломке?
Специфичност ове збирке јесте то што се граматика подразумева, али се граматички термини нигде не јављају. Читалац се наводи да на основу свог језичког осећања реши задатке у којима су добро скривени проблеми везани за различите језичке нивое. Као што је Луис Керол своје књиге са загонеткама наменио деци од 7 до 77 година, и збирка овако конципираних језичких задатака могла би се схватити на исти начин. Намењена је, дакле, свима који су заинтересовани за језик, од ученика основних и средњих школа до студената, као и свима који се на било који начин интересују за језичка питања. Задаци су разноврсни и по форми и по садржају. Посебна динамика књиге постигнута је смењивањем типова задатака, од загонетки, ребуса, питалица, скривалица, па све до кратких прича, које се завршавају изазовним питањима.
Шта бисте за крај поручили нашим читаоцима – како да развијају своју језичку културу?
Најбољи начин да се развија језичка култура јесте читање књига, јер оне богате речник, упознају човека са сложенијим облицима мишљења и у много чему представљају благотворан контраст сувопарном, једнозначном и често неправилном изражавању, са којим се срећемо на сваком кораку.