Profesorke informatike: Hibridna nastava doprinosi kvalitetu nastave i ostvarivanju ishoda

19 septembra, 2022

Kao i svaki put kad se nešto u obrazovnom sistemu i planu i programu nastave menja, postoje oni koji promene dočekaju sa uzbuđenjem, ali i oni koji su skeptični. Tako je bilo i kada je odlučeno da se predmet Digitalni svet uvede kao obavezan predmet za đake od prvog razreda. Uvođenje ide postupno, pa je tako ove godine na redu treći razred.

Priprema udžbenika za predmet koji ranije nije postojao i približavanje pojma digitalizacije i sveta tehnologije učenicima od prvog do četvrtog razreda, veliki je izazov.

Za izdavačku kuću Eduka, udžbenike za ovaj predmet pripremale su Katarina Veljković, jedna od dobitnica nagrade za Najboljeg edukatora, inovator u nastavi i profesorka koja tehnologiju koristi u svojoj učionici od prvog dana i Katarina Aleksić, zaposlena u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Centar za obrazovnu tehnologiju i dobitnica brojnih nagrada iz sfere metodike nastave informatike.

Povod našeg razgovora sa dvema nastavnicama i autorkama je upravo izlazak udžbenika Digitalni svet za treći razred osnovne škole.

Posle dve godine od uvođenja predmeta Digitalni svet, kakav je vaš utisak? Da li je uvođenje ovog predmeta bilo dobar potez?

Uvek je dobro uvesti predmet koji će deci razjasniti, tačnije približiti svet u kome zapravo žive. Škola više nije mesto koje ekskluzivno nudi nove sadržaje. Danas o bilo kojoj temi svako od nas može da sazna jako brzo. To jeste jedna vrsta površnog informisanja, međutim sasvim je dovoljna za odluku da li je to nešto što nas interesuje ili nas ne interesuje. Znači, ako želimo da razumemo i saznamo nešto što se nalazi u sferi našeg interesovanja, mi smo onda motivisani da zaronimo dublje, istražimo dalje, učimo više, sa više napora i predanosti. A, ukoliko je to nešto zaista na nivou na kom je potrebno samo da budemo informisani, onda škola zbilja gubi trku i smislu ekskluziviteta.

Dakle, nastavnik nije taj kod koga je znanje, posebno činjenično, tako da škola u tom smislu i gubi svoju tradicionalnu ulogu i pomera je u jedno novo područje. A, čini nam se da predmet Digitalni svet zapravo pomaže učenicima da dobro razumeju u kakvom su se to svetu našli. Jer, taj svet u kome mi trenutno živimo nužno nije baš po meri ni roditelja naših učenika, a o bakama i dekama da i ne govorimo. 

Da, mislimo da je to dobar potez što je predmet uvršten u Program nastave i učenja za učenike od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, i mislimo da je njegova koncepcija takva kakva je zapravo odgovarajuća, jer mnogo toga što se uči u Digitalnom svetu je bazirano na heurističkom razgovoru, na onome šta učenici donose u školu iz svog svakodnevnog iskustva i onome što nastavnik ima da im ponudi kao argumentaciju zbog čega je nešto eventualno opasno, zbog čega nešto nije tačno i slično.

Koliko je bilo teško kreirati udžbenike za predmet koji se tek uvodi?

Uvek je izazovno pisati udžbenike koji se tiču digitalnog, zato što papir i ekran nikako nisu baš u prirodnoj korelaciji. Udžbenici koji se tiču digitalnog uvek treba da budu tu da zadrže onaj humanizovan prilaz učenju.

Kad otvorite udžbenike koje smo nas dve kreirale, videćete da se tu dete mnogo pita, da se za svaku stvar nekako okrećemo ka lokalnoj sredini i tome šta digitalna tehnologija u ovom trenutku može da doprinese, kako bi se unapredio život u zajednici. Naravno da ne očekujemo od dece tog uzrasta da naprave velika dela u smislu poboljšanja kvaliteta života, ali računamo na to da mogu da naprave nekakvu pokretnu sliku, da ta pokretna slika bude relevantna za to gde žive, da može da ukaže, recimo, na divlje deponije, na smeće koje treba da odlažemo tamo gde je predviđeno, ili bilo šta slično tome.

To su te neke stvari koje kroz ona znanja koja su stekli na časovima digitalnog sveta mogu trenutno da primene. Naravno da je potrebna pomoć odraslih, ali dete mora da bude taj inicijator, pokretač promena, jer je kod dece zapravo digitalni svet onaj koji poznaju i u kome žive.

Šta je bio najveći izazov prilikom rada na udžbenicima za predmet Digitalni svet?

Udžbenici za predmet Digitalni svet su od velikog značaja. Pre svega, kada nastavnici misle na digitalno, njima su u fokusu digitalne veštine, ali ne i digitalne kompetencije, kao skup znanja, veština i stavova. Njihov fokus je zapravo na onom delu koji se odnosi na to kako se dete ili odrasla osoba vešto snalaze u korišćenju digitalnih uređaja. Zato su udžbenici izuzetno važni, jer oni pomeraju taj fokus sa veština na znanje i stavove. Stavovi su posebno važni.

Uvek slušamo i kroz servise javnog informisanja da mnoge opasnosti vrebaju u digitalnom svetu. Međutim, nije proporcionalno zastupljeno i promovisanje onog dobrog i pozitivnog što digitalni svet nudi. Malo se piše i govori o tome kako možemo da zaradimo za život, zašto je digitalna ekonomija drugačija od tradicionalne ekonomije, zašto su novi poslovi u svetu u sferi digitalnog, zašto digitalno toliko utiče na sve profesije i u značajnoj meri ih menja.

Još jednom podvlačimo: udžbenici su veoma važni zato što signaliziraju pre svega nastavniku da je digitalni svet, svet koji mi sada, ovog momenta oblikujemo i da od naših stavova, vrednosnih sudova i onoga šta smatramo da jeste za našu dobrobit možemo da imamo uticaj. 

Koji je pravi način da digitalno opismenimo decu? Mnogi veruju da deci treba davati pristup uređajima vrlo rano, kako bi rasli u skladu sa vremenom u kom će živeti. Da li je baš tako?

Teško ćete naučiti dete da vozi bicikl ukoliko na bicikl ne sedne. Nemamo utisak da je realno i moguće da nekakva znanja, veštine, stavovi vezani za digitalni svet mogu da budu spolja doneti, a da dete nema nikakav dodir ili iskustvo u vezi toga.

Postoje brojne publikacije o tome koliko deca treba da budu ispred ekrana, koliko rano deca treba da dođu u dodir sa digitalnim uređajem. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja je pre par meseci objavio pet priručnika po nazivom „Vreme ispred ekrana“, gde se za različite uzraste jasno prikazuje koliko vremena je dovoljno provesti u korišćenju digitalnih uređaja. Dakle, ovde nije u pitanju to da li je potrebno dati detetu digitalni uređaj jer dete živi okruženo digitalnim uređajima. Jako je važno staviti ih u kontekst jednog života koji od digitalne tehnologije uzima ono zbog čega se digitalna tehnologija koristi kao pozitivna sila, a ne kao nešto što „jede“ vreme te dece. Ne verujemo da je moguće učiti o digitalnom svetu, a da se ne koriste digitalni uređaji, da se priča sa neke prevelike distance. Ali, svakako mislimo da je jako važno da interakcija dece sa digitalnim uređajima bude vremenski ograničena i duboko smislena, takva da ona pokazuje učenicima da to što uče je zapravo njima korisno sada u ovom trenutku u svetu u kome žive.

Koliko važnim smatrate upotrebu digitalnih alata u nastavi?

Tehnologija u nastavu može da bude integrisana na tri različita nivoa. Onaj koji je najčešće zastupljen jeste tradicionalna nastava obogaćena tehnologijom. To je upotreba nekakvih interaktivnih igara, kvizova i slični programi koji se koriste u učionici za vreme trajanja tradicionalne nastave.

Ponekad, to što je tako sjajno, šareno, šljašti ili se prikazuje veoma privlačno, može da bude jedan ozbiljan distraktor, može da odvoji učenika od saznajnog procesa.

Dakle, upotreba tehnologije mora da bude mudra u korist učenika i u školskom kontekstu mora da bude jasno okrenuta prema konstrukciji znanja.

Drugi vid integracije digitalne tehnologije u proces nastave i učenja jeste onlajn nastava, ali to nema nikakve veze sa kovid iskustvom, odmah da napravimo distancu. Ono što je naučno zasnovan princip onlajn nastave nije nigde u svetu sprovedeno tokom kovida, tako da jasno želimo da komuniciramo da ne postoji znak jednakosti između onoga što je kvalitetna onlajn nastava i onoga što se u praksi naše planeta dešavalo tokom pandemije. Ali, moramo takođe reći da je tehnologija upotrebljena kao medijum pomoću koga se zapravo obrazovanje na daljinu realizovalo. Ovaj drugi model, nije preporučen model u douniverzitetskom obrazovanju jer je njegova najslabija karika zapravo taj socijalni konstrukt, koji izostaje u onoj meri koliko je dobar za taj razvojni moment mladih ljudi.

Treći oblik je hibridna nastava, to je onaj pravac u kome savremeni obrazovni sistemi rastu. Dakle, to je ono što se dešava kada kombinujete onlajn učenje i tradicionalnu nastavu. To je jedan fleksibilan model nastave i učenja koji doprinosi povećanju kvaliteta nastave, koji doprinosi dosezanju ishoda i koji zapravo omogućava da učenici imaju jedno ozbiljno savremeno, dobro, puno obrazovno iskustvo.

Smatramo da je izuzetno važno da škola poseduje obrazovanju namenjen sistem za upravljanje učenjem, poput Mudla, a ne da koristi nekakva rešenja koja su sprovedena na brzinu iz biznis okruženja. Dakle, treba da koristi jedan valjan alat i da u okviru tog alata zapravo gradi jednu solidnu, dobru podršku učenju, koja će učenicima uvek biti dostupna.

Na kraju, da li pripremate i udžbenike za Digitalni svet za treći razred?

Udžbenik za treći razred predmeta Digitalni svet je u finalnoj fazi izrade. On prati strukturu kakvu su imali udžbenici za prvi i za drugi razred. Mnogo toga je okrenuto aktivnom razmišljanju, mnogo toga je u udžbeniku u preispitivanju situacija iz svakodnevnog života. Kroz udžbenik podstičemo učenike da digitalna tehnologija bude njima na korist, a ne da budu robovi digitalne tehnologije. Učimo ih da mudro biraju, rade stvari koje doprinose kvalitetu života. Kroz udžbenik izgrađuju samoregulaciju u učenju. Zahvaljujući iskusnom ilustratoru, veoma smo zadovoljne kako naši udžbenici izgledaju, a nadamo se da su u isto vreme zadovoljni i učenici i njihovi nastavnici. 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama