Prof. dr Vesna Lompar: Časovi srpskog jezika treba da podstaknu učenike na razmišljanje i razviju kreativnost

jul 10, 2019

„Trudim se da mladim nastavnicima sugerišem da u učionicama u radu sa đacima razvijaju strast za saznanjem čak i onda kada ona nije direktno isplativa, jer su nevidljive koristi često dugoročne. S druge strane, volela bih da, kada budu predavali srpski jezik u školi, učine svoje časove zanimljivim, podstičući učenike da razmišljaju o svom jeziku i budu kreativni”, poručuje u razgovoru za Zelenu učionicu profesor dr Vesna Lompar.

Naša sagovornivca više od tri decenije predaje na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Vi ste i dugogodišnji autor udžbenika za srpski jezik Izdavačke kuće „Klet”, kako za osnovnu, tako i za srednju školu. Da li Vas je rad u nastavi na fakultetu inspirisao i orijentisao ka pisanju udžbenika ili je tu bio presudan nekakav drugi uticaj?

Poći ću od misli jednog španskog filozofa i esejiste, koja važi za univerzitetsku praksu: Knjiga mora biti naučna, ali mora biti i knjiga – tj. mora biti zanimljiva, čitljiva. Obrnutim putem mogli bismo doći i do zaključka da Udžbenik mora biti zanimljiv, ali mora biti i udžbenik – tj. mora se naći pravi način da činjenice koje želimo da učenik usvoji budu i zanimljive. To jeste jedan od izazova kada je u pitanju kreiranje udžbenika za osnovnu školu.

Drugi izazov je bio izbor pravih primera. Kada sam pre petnaest godina, koristeći primere iz tadašnjih udžbenika, objašnjavala nešto iz gramatike jednom jedanaestogodišnjaku, rekao mi je: „Što mrzim ove isfolirane rečenice, vidi se da su pravljene za gramatiku!” Ta rečenica je za mene bila jedna vrsta putokaza. Deca prepoznaju veštačke primere i ne prihvataju ih. Pošto su primeri veoma važna dopuna definicije, a ponekad su i sami dovoljni za razumevanje nekog gramatičkog problema, pokušala sam da postavim kriterijume za izbor primera: da zvuče prirodno, da su primereni uzrastu, da zadovoljavaju estetski kriterijum, da su aktuelni. Šta to znači aktuelni primer? Na primer, u izdanju Gramatike za 5. razred iz 2007. u jednom primeru navodim Bekama kao strelca Real Madrida. U izdanju iz 2009. morala sam Bekama da zamenim Gutijem, a sledeće godine umesto Gutija biće neko drugi, jer ni Guti više ne igra za ovaj klub. Tako, pojednostavljeno rečeno, izgleda borba za aktuelne primere.

Koje su novine u nastavni proces doneli digitalni udžbenici? Možete li nam uporediti proces nastanka štampanog i digitalnog udžbenika – šta Vam je bio veći izazov?

Veliki je izazov koncipirati digitalni udžbenik. Iako je podloga za digitalni uvek štampani udžbenik, on se novoj formi mora prilagoditi na više načina. Pre svega, zadaci se moraju pretvoriti u interaktivnu formu. Prednost ovakvih zadataka jeste veća motivisanost učenika da ih rešavaju, jer imaju mogućnost da odmah provere rešenja, rade se brže itd. Međutim, kod ovako koncipiranih zadataka nema otvorenih odgovora, a oni su takođe važni za razvijanje pismenosti. Zato je važno da se digitalni udžbenici kombinuju sa, na primer, radnom sveskom u štampanoj verziji.

Kada govorimo o inovacijama u nastavi, Vaše angažovanje na tom polju čini se da nikada nije bilo veće. Kako uvođenje kvizova, asocijacija i igara utiče na učeničku motivaciju, a kako na njihova postignuća?

U poslednjih nekoliko godina pojavila su se, u izdanju Izdavačke kuće „Klet”, pored udžbenika o kojima je bilo reči, i dva priručnika za nastavnike: Asocijacije u nastavi srpskog jezika i književnosti i Kvizovi u nastavi srpskog jezika i književnosti. Oba priručnika su osmišljena i napisana uz koautorstvo petoro mojih mladih kolega, koji su imali iskustva u nastavi srpskog jezika u osnovnoj školi. Primeri u priručnicima su osmišljeni tako da ih nastavnik može koristiti kao dodatno sredstvo u nastavi. U praksi se pokazalo da rešavanje ovako postavljenih pitanja povećava motivaciju učenika, stvara kreativnu atmosferu na času, i, uopšte, podstiče učeničku aktivnost. Na ovaj način, posrednim putem, učenici stiču znanja koja se mogu primeniti u realnim životnim situacijama.

Evo jednog tipičnog pitanja iz priručnika Kvizovi u nastavi: Jedna ličnost od navedenih nije štampala svoja dela? Ko je to?

a) Dositej Obradović,
b) Sveti Sava,
v) Vuk Karadžić,
g) Sava Mrkalj.

Da bi tačno odgovorili na ovo pitanje, učenici treba da primene znanja iz različitih predmeta: štamparija je izum iz 15. veka, a samo Sveti Sava je živeo pre toga.

Pomenućemo i Vaš priručnik „Jezičke glavolomke” u izdanju Izdavačke kuće „Klet”. Na samom početku naveden je moto: „Govornici srpskog jezika dele se na one koji znaju koliko je njihov jezik zanimljiv i na one koji će to tek otkriti!” Šta sve učenici, a možda i njihovi roditelji, mogu otkriti mozgajući i rešavajući Vaše zanimljive glavolomke?

Specifičnost ove zbirke jeste to što se gramatika podrazumeva, ali se gramatički termini nigde ne javljaju. Čitalac se navodi da na osnovu svog jezičkog osećanja reši zadatke u kojima su dobro skriveni problemi vezani za različite jezičke nivoe. Kao što je Luis Kerol svoje knjige sa zagonetkama namenio deci od 7 do 77 godina, i zbirka ovako koncipiranih jezičkih zadataka mogla bi se shvatiti na isti način. Namenjena je, dakle, svima koji su zainteresovani za jezik, od učenika osnovnih i srednjih škola do studenata, kao i svima koji se na bilo koji način interesuju za jezička pitanja. Zadaci su raznovrsni i po formi i po sadržaju. Posebna dinamika knjige postignuta je smenjivanjem tipova zadataka, od zagonetki, rebusa, pitalica, skrivalica, pa sve do kratkih priča, koje se završavaju izazovnim pitanjima.

Šta biste za kraj poručili našim čitaocima – kako da razvijaju svoju jezičku kulturu?

Najbolji način da se razvija jezička kultura jeste čitanje knjiga, jer one bogate rečnik, upoznaju čoveka sa složenijim oblicima mišljenja i u mnogo čemu predstavljaju blagotvoran kontrast suvoparnom, jednoznačnom i često nepravilnom izražavanju, sa kojim se srećemo na svakom koraku.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama