U pet gradova u Srbiji odlični đaci čine više od polovine odeljenja u proseku u svakoj školi. U Leskovcu je 21,7% vukovaca, a mnogi od njih jedva polože prijemni. Ovo je bila jedna od tema emisije Jutro na Prvoj, gde su dugogodišnji direktor Matematičke gimnazije Srđan Ognjanović i državni sekretar u Ministarstvu prosvete Marijana Dukić Mijatović, kao i dekan Medicinskog fakulteta u Kragujevcu Vladimir Jakovljević.
Tema je bila i pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi za koju se svi sagovornici slažu da nije toliko za brigu koliko je u medijima predstavljeno.
Državna sekretarka rekla je da je taj pad od nekoliko desetina mesta u odnosu na prošlu godinu nije značajan i podsetila da je čak i Sorbona pre tri godine bila između 700. i 800. mesta. Profesor Srđan Ognjanović rekao je da tome ne treba pridavati previše značaja jer je više reč o prestižu, te da polovinu tih najboljih zapravo čine kineski univerziteti.
„Kako vi da poredite stvari koje su tako teško uporediti. Kako možete porediti najbolje kompozitore ili slikare?“- pita se prof. Ognjanović i govori o tome da to što je neko odličan profesor i ima mnogo objavljenih radova, ne znači da je dobar pedagog.
„Vi imate profesore na fakultetu koji možda nisu mnogo citirani i nemaju mnogo objavljenih radova, ali su odlični pedagozi i umeju da prenesu znanje. Što se tiče samog univerzitetskog obrazovanja, to je mnogo važnije. Ovaj drugi segment prestiža dobija na značaju kasnije, na doktorskim studijama i tu se mi teško možemo takmičiti sa svetskim univerzitetima jer nismo toliko bogati.“ – objašnjava Ognjanović.
Kada je reč o padu kriterijuma u osnovnom i srednjem obrazovanju, te velikom broju odlikaša i vukovaca, on kaže da je u toku velika devalvacija ocena.
„Ocene ne prate znanje koje postoji. Ove godine jesu otežavajuće okolnosti, ali to je bilo i ranije. Pre 30-40 godina, kada je ukinuto ponavljanje, krenula je ta devalvacija. Neko ko je završio srednju školu pre 40 godina, to je u rangu fakulteta danas.“ – kaže Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije i dodaje: „Mi smo spuštanjem kriterijuma navikli decu da ne moraju da uče, da će svakako lako prolaziti razred. Onda tu dolaze i pritisci roditelja, okruženja, pa na kraju i srednjih škola i fakulteta, kako bi i oni sutra imali đake i studente.“
On kaže da se prilikom upisa na fakultet ili srednju školu previše boduju osene iz prethodnog nivoa školovanja, a manje se ceni znanje, što i jeste razlog „jurnjave“ za ocenama.
„Mnogo više bi trebalo da se vrednuje ono što se stvarno zna, dakle testovi, prijemni ispiti, nego uspeh u školi. Tad ne bi bilo razloga da se ocene poklanjaju.“
Marijana Dukić Mijatović za ovaj problem kaže da mu država pristupa na strateški način.
„Doneta je strategija obrazovanja do 2030. godine koja obuhvata kompletan sistem obrazovanja. Proletos smo menjali paket zakona i idemo ka državnoj maturi, te ka ukidanju prijemnih ispita.“ – objašnjava savetnica ministra.
Na pitanje o poklanjanju ocena kaže da se tome nisu posvetili u MPN, ali da je mala matura pokazala da ne uspeju baš svi da upišu ono što žele.
„Kad bude državna matura, videćemo da li će neko sa svojim skromnim znanjem moći da se upiše na neki prestižni fakultet.“ – kaže Dukić Mijatović.
Državna sekretarka u ministarstvu prosvete mišljenja je da mi treba da se poredimo sa univerzitetima u regionu, te da tek tada dobijamo realnu sliku. A tu smo, tvrdi, lideri.