Др Војислав Перишић, познати дечји гастроентеролог, каријеру је посветио раду са децом која имају гастроентеролошке проблеме. Редовни је професор на катедри за педијатрију Медицинског факултета у Београду.
У емисији Јутро на Првој доктор Перишић говорио је о дојењу, значају мајчиног млека и о томе који су узроци због којих код мајки долази до смањења лактације.
– Разлози за то што мајке немају млека увек су психолошке природе. Али ми морамо разумети мајку дојиљу. Дојење је света дужност сваке мајке. То је инкарнација оне лепоте живљења уз мајку. Ипак, морамо схватити мајку која каже “Ја имам све мање млека, беба ми није задовољна.”, каже др Перишић.
На питање о томе који хормони утичу на лактацију, професор одговара да је реч о два хормона који свака жена лучи, а то су пролактин и окситоцин.
– Пазите, то је један врло интересантан процес. Беба је на дојци, спремна да сиса. Неурални сигнал са том информацијом одлази у хипофизу и мозак почиње да лучи та два хормона који утичу на млечну жлезду. Величина груди никакав утицај нема на продукцију млека. То свака мајка може. – тврди др Перишић.
Али, како објашњава, проблем је стрес.
– Ја мојим студентима говорим овако – кад мајка дође кући, она мора да буде добра мајка, да доји бебу, да беба напредује. Мора да буде и добра супруга и добра снаја, мора да прими госте. И сад одједанпут та мајка има толико обавеза и не зна на коју прво да одговори. Мора прво да одговори на најважнији захтев – млеко за бебу. Мајка мора да се опусти, да се одмара и физички и психички, јер стрес мајке је главни фактор који чини да се млеко смањи. – тврди професор Перишић.
Он каже и да утицај психе на дојење најбоље можемо видети по томе што је било случајева да мајка која није рађала усвоји бебу и почне да је доји. Зато што је продукција млека повезана искључиво са поруком која се шаље хипофизи, кад се беба смести на дојку, а не са процесом рађања.
“Иако се то дешава ретко, може да се деси.” – каже професор.
Он додаје да, кад му се нека мајка пожали да губи млеко, он прво поразговара са оцем.
“Ја њега тад издвојим и лепо му кажем – све ти по кући ради, све преузми на себе, да мајка може да се опусти, да буде уз бебу и да доји.”
Мајка дојиља је закон, каже професор.
“У мајчином млеку постоји нешто што не постоји ни у једној млечној формули, а то је антитело које се иначе налази у крви, секреторни IgA. Оно штити слузокожу и дисајне путеве перфектно. Поред тога, у једном милилитру мајчиног млека има сто пута више леукоцита него што има у крви – чак милион. А они кад уђу у пробавни систем детета они га изузетно успешно бране. У том смислу је то моћно биолошко средство одбране пробавног система.” – тврди професор Перишић.