Професор Саобраћајног факултета и социолог Далибор Петровић који је, како сам каже, био уз студентски покрет и помагао им да своју борбу изнесу до краја, рекао је данас да победа коју су они извојевали није победа само кандидата на тој листи и студената који су активно учествовали у њеном формирању, већ је то победа целе Србије.
”Стојим овде испред Саобраћојног факултета, у Улици војводе Степе и евоцирам успомене на то колико смо пута стајали овде на овој улици, студенти стално, ми као њихови наставници колико год смо могли. Били често изложени увредама, псовкама, претњама, лошем времеду и све то нас није поколебало да истрајемо и да се изборимо за, рећи ћу сада шансу да поправимо ово друштво, а верујем у моје студенте и колеге да ће та шанса постати реалност.” – казао је проф. Петровић.
Он каже да верује да ће људи већ данас и сутра осетити бољитак, у смислу повратка достојанства.
”И повратка осећаја да не могу они који су најгори међу нама, и ту не мислим на идеологију већ на вредностима који су они промовисали и насиљу којим су комуницирали, само то што је нестало довољно је да се сви осетимо као људи, као саборци. И мислим да ту неће бити подела ни поларизације, јер свако ко се није огрешио о закон може да допринесе опоравку овог друштва,” – казао је проф. Петровић.
Напомиње да је потребно да оно што смо промовисали сада и демонстрирамо.
”Морамо се вратити основним вредностима правде, једнакости интегритета. Људи на листи, студенти, људи око листе, ми смо ти који морамо да демонстрирамо те вредности. Не сме да буде непотизма и корупције, а јасно је да је то лако рећи а тешко спровести. У промене мора да се крене за данас, а ја знам да кандидати већ раде на томе, а велики број стручњака, наставника, професора писали су програм. Њих су бирали студенти и то је пар стотина људи и сви они јесу укључени у реализацију тога. Али ово је покрет свих нас. То значи да сви ми морамо већ данас на свом радном месту, у свом комшилуку да кренемо у промовисање вредности за које смо се залагали.” – казао је професор Далибор Петровић.
Осврнуо се и на све оно што су прошли наставници и професори током претходне две године.
”Морамо да одамо признање нашим наставницима у средњим и основним школама. Ми смо на универзитету, уз неке изузетке као што је Јелена Клеут или професор Михић, релативно били заштићени, али су многи наставници страдали. Морамо што пре да их вратимо у школе и да са места директора склонимо људе који су ту дошли по партијској линији. И то би требало што пре да урадимо, свако у својој организацији. Ово није лидерски покрет, није покрет који зависи од једног или двоје, петоро људи. Ово је грађански покрет и резултати ће на крају зависити од нас самих и воље да прихватимо у свом раду оно за шта смо се залагали у претходних две године.” – казао је он.
На студентској листи су, каже, нека нова лица и верује да су грађани били изненађени што су се ту нашли људи који нису толико познати и чија имена раније можда нису чули. А ипак, својим знањем, појавом и биографијом су одушевили народ.
”Ево, на пример, професор Александар Чупић са Саобраћајног факултета. Стављали су му погрешне слике, погрешне биографије, људи нису знали ко је он. А онда је проговорио кроз разне емисије, где су људи могли да виде какав је то човек. Да је то професор на факултету, отац шесторо деце који живи на селу, бави се пољопривредном производњом, позива на јединство а не на поделу на леве и десне. Е то су ти људи за којима смо трагали и нашли смо их. И они су спремни да преузму одговорност. Али ствар је свих нас. Јер ако ми сами не кренемо у темељне промене себе, свог окружења, не можемо да очекујемо да че неко други да нам те промене донесе.” – закључује овај професор.