Група наставника и истраживача Филозофског факултета Универзитета у Београду упутила је отворено писмо министарки просвете Славици Ђукић Дејановић, јер су, како кажу, забринути због стања у ком се образовање налази већ дужи период.
Њихово обраћање министарки преносимо у целости.
„Обраћамо вам се као група наставника и истраживача Филозофског факултета Универзитета у Београду који се дуги низ година баве образовањем и који су веома забринути због стања у коме се оно налази већ дужи период, а поготово од тренутка када су почели студентски протести. Апелујемо да уважите тренутне политичке догађаје у земљи, и да ставите систематско бављење својим ресором испред политичких интереса власти које тренутно једино заступате. Претње отказима, умањењем плата, као и слање просветних инспектора у школе, у којима после дужег времена постоји заједништво родитеља и наставника, видимо као израз притиска и неспремности да се сагледају околности које су довеле до протеста студената и просветних радника.
Просветни радници су истрајавањем у протестима, упркос обећаном повећању плата, јасно показали да су протести начин да се укаже на горуће проблеме у образовању и друштву, који се дуже од деценије пренебрегавају. Те проблеме као своје доживљавају и родитељи, и зато су спремни да не шаљу своју децу у школе и да на тај начин подрже њихове наставнике.
Листа проблема у образовању је дугачка, те ћемо се кратко осврнути само на најкрупније.
Преобимни и застарели школски програми и инсистирање на администрирању наставе уместо на њеном квалитету ученике стављају у други план, а њихове наставнике терају да пребрзо “прелазе” градиво, чиме се онемогућава смислено учење.
Ученицима је школа организована на овај начин незанимљива, а родитељи знатан део свог времена посвећују подучавању или плаћају приватне часове јер наставници не стижу да свој посао обаве на часу упркос великом броју часова. Оваквим стањем у просвети су највише погођени ученици из најнижих економских слојева чији родитељи немају средства да финансирају приватне часове нити компетенције да помогну својој деци. Овим се продубљују разлике у друштву, упркос прокламовању инклузивности и једнаких прилика за учење у законским актима.
Школе и факултети су изузетно лоше опремљени како у погледу учила, тако и у погледу хигијенских услова и услова за боравак у тим установама. Политизација управљања школама и факултетима нарушава демократичност процеса образовања и ниподаштава учеснике у њему чинећи овај контекст коруптивним, као и остале делатности у земљи.
Недоношење закона о финансирању високог образовања, непрестани атаци на његову аутономију, пренебрегавање одлука акредитациониих тела за дозволу рада високошколским установама, као и недавне иницијативе за отварањем непроверених франшиза страних универзитета јасно указују да је високо образовање од стране Министарства и Владе опажено као непријатељско и непотребно.
Имајући у виду да сте спровођењем одлуке Владе скратили прво полугодиште у основним и средњим школама и тиме нарушили предвидљивост образовног процеса по други пут, сматрамо циничним представљање штрајка као кршења ученичког права на образовање и позивање на закон. Додатно је поражавајуће што Министарство уместо да јача колективе и негује сарадничке односе злоупотребљава директоре школа и инспекторе стављајући их у улогу џелата и доводећи их у конфликт са наставницима од којих очекује ћутање и некритичку послушност.
Овим поступцима Министарство настоји да шири страх међу запосленим у школама, доводећи до подела и конфликата који даље урушавају образовање. Креирајући атмосферу страха и неповерења у школама, Министарство ученике ставља у други план и негативно утиче на њихову мотивисаност за учење. Образовне институције треба да буду место учења и критичког разматрања стварности.
Надамо се да ће овај апел, за разлику од свих претходних сличних иницијатива, наићи на Ваш одзив као и да ћете реално сагледати ситуацију у образовању, а као члан Владе почети да заступате интересе учесника у њему и тиме омогућити прогрес овог друштва. Уколико на ово нисте спремни позивамо вас да поднесете оставку!“