Да је Чачанска гимназија једина у Србији дигла свој глас против смерница које је министарство послало свим школама пре почетка ове школске године – није новост. Њихово саопштење прочитали су готово сви наставници и многи родитељи и све што се могло чути су само речи хвале за овако храбар потез који одише интегритетом.
Подршку бројних колега добили су на друштвеним мрежама, али, колико нам је познато, још ниједна школа није јавно иступила и прикључила се Чачанској гимназији у њиховој одлуци. За сад, та подршка остаје на речима.
А због чега су професори ове гимназије на челу са директором одлучили да одбију смернице Министарства? Они, наиме, сматрају да одговорност за насиље није на наставницима и родитељима, већ на држави и друштву.
Данка Вујичић, професорка хемије у овој школи говорила је за портал Н1 и том приликом објаснила шта је њеним колегама и њој највише засметало када је реч о смерницама које су добили.
„Знамо како се завршила протекла школска година, а о тој одлуци ми смо обавештени путем медија. У једној стресној ситуацији за целу земљи нашли смо се под додатним притиском јер смо у свега неколико дана морали да довршимо реализацију наставних садржаја и да дамо предлоге закључних оцена.“, казала је проф. Вујичић и додала да је затим, током лета, уследио један период у ком просветни радници нису били укључени у решавање проблематике.
А онда, десетак дана пре почетка ове школске године, стигле су смернице за реализацију циљева који су представљени као нови.
„Све то долази у тренутку када се ми бавимо израдом глобалних и оперативних планова, годишњих програма, реализацијом поправних испита. А у тим смерницама је као циљ посебно наглашено унапређивање људских вредности код ученика, као и односа који се заснивају на међусобном поштовању и уважавању различитости. То није циљ који треба да буде наглашен само у овој школској години, већ смо том циљу одувек тежили. То је дугорочни циљ и имплементиран је у сваки сегмент наставног програма. Ви на томе радите чак и када ученици певају у хору, кад их водите на екскурзије, кад пратите рад ученичког парламента, организујете хуманитарне акције. То није нека инстант идеја која треба да се смести у један дан тематске наставе.“ – истакла је Вујичић.
Школа, каже она, не сме да буде усамљено место на ком ће се неговати толеранција и кажњавати насиље.
„Ако смо ми овде у обавези и желимо да са децом изградимо један прави систем вредности, поставља се питање шта се дешава када ученик напусти школски простор и буде изложен вестима о насиљу, неприкладним тв садржајима, непримереном садржају на друштвеним мрежама и схвати да школа није рефлексија његове стварности? У том тренутку наш позив је потпуно обесмишљен. Дакле, потребна је подршка друштва да се на свим нивоима поштују исти системи вредности и васпитни принципи.“ наглашава проф. Вујичић.