Проглашени најбољи српски наставници у доба короне

30 новембра, 2020

Удружење за подстицање предузетништва “Живојин Мишић” прогласило је седму генерацију најбољих едукатора Србије, а ове године и у посебној категорији, у оквиру пандемијског обрасца, за најбоље изабрани су Дејан Бошковић, наставник биологије у ОШ “Иво Андрић” у Београду, Марта Киш Бутерер, наставница ликовне културе у ОШ “Петефи Шандор” у Новом Саду, и Предраг Старчевић, учитељ у ОШ “Јован Јовановић Змај” у Панчеву.

Дејан Бошковић, “Иво Андрић” у Београду

Биологија и на блогу

Дејан Бошковић има звање самосталног педагошког саветника, спољни је сарадник Министарства просвете и оба завода, а од ове године и координатор за научну писменост при ПИСА тестирању. Увек се трудио да му интересовања буду разноврсна, а, како каже, трудио се и да сада деци задаје задатке који су усмерени ка томе да примењују научено, развијају и вреднују креативне идеје и остваре комуникацију са вршњацима из других земаља, што није било лако у тренутној ситуацији. Његове лекције слушали су сви основци на ТВ настави.

– Ја сам заговорник тога да је широко образовање јако значајно и да је веома битно да знања из једне области применимо у другим. Ширина у образовању изграђује личност, таква особа може да ради више послова и трудим се на часовима да ученицима градиво учиним занимљивим, што је најбитније. То сам радио и предавајући деци преко ТВ-а – прича нам Бошковић.

Дејан Бошковић користи модерне технологије у настави биологије

Каже да су он и колеге имали велику помоћ новинара који су им дали основне смернице како да своја предавања учине занимљивијим за гледаоце, а и његово искуство са вођењем неколико блогова везаних за биологију му је веома помогло.

– Деци је сада доступно много занимљивијих садржаја на интернету. Она сада имају своје узоре у неким инфлуенсерима и јутјуберима који су нама били конкуренција. Не у правом смислу те речи, али смо ми били ти који су морали да постану део тог виртуелног света, али не да наша предавања претворимо у ријалити већ да такву наставу учинимо интересантном за децу. Ја се увек трудим да повежем знање из историје, географије, хемије, физике и из свих других предмета и да докажем деци да све то могу да примене у свакодневном животу. Управо то што сам успео у томе за мене је највећа награда – истиче Бошковић.

Марта Киш Бутерер, ОШ “Петефи Шандор” у Новом Саду

Ликовне игре у четири зида
Сличног је мишљења његова колегиница Марта Киш Бутерер којој је било скоро незамисливо да ће морати једног дана деци да предаје ликовно онлајн. Ова уметница са више од три деценије радног искуства у просвети и преко 40 самосталних изложби у својој биографији током пандемије била је суочена са недостатком ликовног материјала за реализацију радова, као и са новом врстом комуникације са ученицима преко Гоогле цласроом платформе.

Марта Киш Бутерер са својим ђацима учествовала и на онлајн ликовној колонији

Највише се служила методом ликовног сценарија и предлагала својим ученицима материјале за које је сматрала да су за њих најадекватнији. Сама је осмишљавала презентације, одабирала апликације, музику, све што је потребно како би својим ученицима пружила забавну ликовну игру, моралну подршку и бег од стварности за време трајања полицијског часа.

– Размишљала сам о томе како би мени било да сам дете и да ме неко затвори у четири зида. Онда сам одлучила да им што више олакшам и да их анимирам, па сам почела да учим и користим апликације за које нисам ни знала да постоје. Предложила сам им да објединимо покрет, звук и игру и практично претворимо све у неки позоришни комад. Снимила сам своју руку исцртану са разним лицима и рекла деци да замисле да су им прстићи лица и да се играју са њима. То је било лепо прихваћено, а онда сам се трудила да их што више мотивишем, па сам њихове радове ширила путем друштвеним мрежа и добијали смо разне похвале. Чак смо и учествовали на онлајн међународној кипарској колонији у Словенији, а остварили смо и сарадњу са једном школом из Словачке. Све је то лепо утицало на децу и њихове родитеље, а самим тим и на мене – признаје наставница ликовног.

Каже да је признање најбољег едукатора доживела као заједнички успех ње и њених ученика који су јој олакшали посао својом маштом и жељом за учењем.

Предраг Старчевић, ОШ “Јован Јовановић Змај” у Панчеву

И гости у виртуалној учионици

Исто мисли и њен колега Предраг Старчевић чији је циљ, како сам каже, да шири љубав међу децом и одраслима без икаквих граница што је виртуозно материјализовао на својим онлајн часовима.

Највећу захвалност за ово високо признање дугујем родитељима и ђацима који су целу причу “закували”, искрен је Предраг Старчевић
– Највећу захвалност за ово високо признање дугујем родитељима мојих ученика, који су ме предложили за ову награду и мојим ученицима јер су целу причу “закували” својим родитељима и од њих све кренуло. Нисам могао да замислим да будем без својих ученика и онда сам у договору са родитељима одлучио да имамо свакодневни контакт у виртуалној учионици преко Зум платформе. У тој учионици су нам били гости наши и страни угледни писци, песници, глумци, сликари, спортисти, хуманитарни радници, програмери, лекари, медицинске сестре, научници, борци за мир, певачице наше опере, представници Црвеног крста, бивших ученика и њихових родитеља из Србије и иностранства. Онлајн смо се дружили и са децом, наставницима и директорима школа из Пишеца, Словенија, Буја, Хрватска, Неа Аполоније, Грчка, Напуља, Италија и Допунске школе на српском језику из Швајцарске. Све су то моји пријатељи који су веселили, учили и оплеменили нашу децу. Свима су нам давали наду и снагу да истрајемо – присећа се Старчевић који је велики хуманиста и дводеценијски волонтер у Црвеном крсту.

Каже да му је посебно драго што је та такозвана виртуална учионица наставила да живи, да је и даље место окупљања, да се на њој и даље ради и учи и да се одржавају драмске секције и друге активности.

Фото: Фејсбук

Извор: Блиц

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама