Moj mlađi sin, koji ima 12 godina, upravo završava osnovnu školu, koja u Švajcarskoj traje samo šest godina. Umesto maturske večeri i maturske ekskurzije, godine zajedničkog druženja i školovanja ovde zaokružuju petodnevnim boravkom u planinama (a gde bi drugde?). Razlika u našem i švajcarskom mentalitetu se ogleda upravo u vezi nekih običnih stvari.
Štednja pre svega
Švajcarske škole veoma ozbiljno shvataju svoju ulogu vaspitavanja dece (za moj ukus čak preterano ozbiljno, u odnosu na obrazovanje koje će dobiti tek u gimnaziji). Pošto su više nego svesni da polovina budućih Švajcaraca dolazi iz porodica stranaca, od vrtića do kraja srednje škole pokušavaju da im usade svoja merila vrednosti.
Nikome ne pada na pamet da decu vodi u hotel i plaća im nekog ko će da ih služi. Naprotiv, biće smeštena u nekom od brojnih, skromno nameštenih planinarskih domova, a spavaće u zajedničkim sobama, u svojim vrećama za spavanje.
To nije dovoljno, već se deca mesecima unapred trude da kolektivno zarade novac, i time smanje i onako minimalne troškove: pred Božić su pravila ukrase i prodavala ih ispred škole, trenutno subotom prodaju kolače ispred tržnog centra, i slično. Uče ih i da pronađu sponzore, ukoliko je to moguće. Sve u svemu, nas će Mihajlova «maturska ekskurzija» sa sve oproštajnom večerom, koja zamenjuje matursko veče, da košta oko sto švajcarskih franaka.
E, to samo tako izgleda! Da biste preživeli boravak u planinama, gde se drvene kućice samo minimalno zagrevaju, potrebna vam je zaista dobra vreća za spavanje. Cene se veoma razlikuju, ali svaki pravi Švajcarac će da nabavi vreću marke Mammut, i isti takav ranac (ispod koga se leđa ne znoje!?). Zatim, da biste mogli bezbolno da prepešačite dvadesetak kilometara, koliko se u tom uzrastu očekuje, potrebne su vam jako dobre i skupe cipele za šetnju po planinama. Tako mi nećemo da kupimo matursko odelo, ali ćemo istu, ako ne i veću sumu da uložimo u planinarsku opremu. Sa naše tačke gledišta: pozitivno. Ostali možda imaju o tome drugačije mišljenje.
Planiranje
Da bi sve funkcionisalo, mesecima unapred počinje planiranje i dogovaranje. Deca će biti podeljena u nekoliko grupa, a svaka će imati svoj zadatak: jednog dana, prva grupa nabavlja hranu, druga kuva, treća čisti, četvrta rasprema kuhinju. Sledećeg dana menjaju uloge. Tako će svako dete da prođe sve «domaćinske poslove», i zaista nauči da preživi bez roditelja. Jelovnik se pravi unapred, naravno – prioritet je da se deca naviknu na švajcarsku kuhinju (to je najteži deo integracije, uf…). WC se čisti po kazni (Jel’ vas ovo podseća na vojsku, ili…?).
Očvrsni ili umri!
Neverovatno je koliko ne vole Nemce, a koliko su prihvatili nemački način vaspitanja omladine. Uopšte nije čudno videti bebu kako puzi napolju i gura u usta sve što joj padne pod ručice. Sasvim mala deca hodaju bosa već od aprila, kupaju se u reci koja ima 13 stepeni, i slično. Svi piju vodu iz iste flaše. Niko ne nosi kišobran. Niko ne sme da se žali na pešačenje. Deca u srednju školu idu biciklom – čak i po pljusku ili snegu. Mnogo stvari koje mi, koji bdimo nad našom decom čak i kada odrastu, veoma teško prihvatamo.
Istovremeno, u Srbiji…
Za razliku od malih maturanata u Švajcarskoj, naši mali maturanti preciznije maturantkinje, prvi put će nadograditi nokte, ispeglati kosu kod frizera, posetiti solarium, obući štikle i miniće i niko neće verovati da je reč o devojčicama od četrnaest ili petnaest godina. Golobradim dečacima dovoljne su dobre farmerke, brendirane patike i košulja, ali i to ima svoju nemalu cenu…
Kada se skupe u školskom dvorištu tako napirlitani u oblacima parfema, učiniće vam se da ste zalutali na audiciju Grand parade. Majke i očevi, sa suzama u očima posmatraće svoju dečicu ponosni što liče na „lutke sa naslovnih strana“. Ovaj put ćemo preskočiti opise modnih kombinacija profesorki i profesora, ali u biti njihov izgled je daleko skromniji.
Ne mali broj roditelja zadužuje se zbog male mature. Čak i ako imaju skromnu decu, što je retkost, roditelji insistiraju na tome da se njihovo dete ni po čemu ne razlikuje. Pominju se brojke između 500 i 1000 eura za jedno veče. U tim ciframa su svi s početka nabrojani tretmani, zatim garderoba, obuća, matursko veče, taksi za povratak kući i ko zna šta sve još…Videćemo uskoro, kada i naši klinci stasaju za „malu maturu“, a do tada „pronađite razlike“:)
Piše: Svetlana Đokić
Tekst objavljen u magazinu Roditelj & dete