„У овом тренутку нико ко је запослен у школама и предшколским установама нема информацију колики проценат просветних радника је заправо вакцинисан.“
Ово је за емисију Дан уживо на телевизији Н1 изјавила Весна Војводић, председница синдиката „Независност“.
„Систем еуправе није транспарентан и онемогућава увид у те податке тако да с нестрпљењем чекамо да Министарство просвете каже колико је наставника вакцинисано. Последњи пут је крајем јануара министар Ружић изашао са информацијом да је око 8000 запослених у просветном систему до тог момента било имунизовано.“ – објашњава Весна Војводић.
Она каже да се синдикату на чијем је челу обраћа велики број колега који постављају питања како је могуће да неки људи који су се на почетку пријавили за вакцинацију још нису добили позиве, а неки други који су се релативно скоро пријавили – јесу.
„Информације о приоритетима и редоследу треба да буду транспарентне и доступне.“ – додаје.
Просветни радници (ни)су приоритет
Говорећи о тврдњама министра и чланова Владе да су просветни радници један од приоритета у процесу вакцинације, Весна Војводић каже да се то у пракси не примећује.
„Просветни радници се можда доживљавају као приоритет од стране Владе, али у пракси то није тако. Ми смо се пријављивали за вакцинацију потпуно на исти начин као сви наши пријатељи, познаници. Нигде нисмо наводили шта смо по занимању, па да је то систем препознавао, не знамо ни колико нас је до сада пријављено нити колики је ред за вакцинацију. Мислим да заслужујемо те информације и да нема разлога да буду прикривене.“ – каже Војводић.
Додаје да колеге са којима су разговарали, а који су прошли имунизацију кажу да немају примедбе на цео процес.
Како се прати број заражених у школама
„Заражени ђаци су непознаница. Када не долазе у школу, то може бити зато што су позитивни или зато што су се одлучили за онлајн наставу. Родитељи некад и не јаве разлог због ког су ђаци на онлајн настави.“ – објашњава.
Што се тиче протокола које треба поштовати када се ученик у колективу зарази, они постоје, али њихово поштовање зависи од појединца и самих установа. Протокол постоји, али у пракси није увек могуће све до краја испратити.
Недостатак наставног кадра
Корона је само додатно погоршала већ постојећи проблем недостатка кадрова у просвети, тврди Војводић.
„Некад се деси да колега преко ноћи добије симптоме и да он не може већ од сутра да држи наставу, а заказане су одређене обавезе. Нама су и раније недостајали наставници математике, информатике, а сада је то још већи проблем. Имунизација ће, надам се, смањити тај притисак, како ђаци не би губили часове и како се то не би додатно одражавало на образовни процес.“
Весна Војводић додаје и да министар Ружић „шкрто дели информације с јавношћу“, а знамо да их он добија од Батута. Последње јавне информације о броју оболелих у просвети биле су у новембру и оне сада нису релевантне.
„Ми од Министарства тражимо ове податке, међутим не добијамо одговоре, иако верујемо да те информације имају. Ово баца сенку на цео образовни систем.“ – тврди Војводић.
Мала матура
Говорећи о малој матури председница синдиката Независност подсећа да је министар Ружић крајем прошле године изашао са информацијом да запослени у просвети када раде с ђацима имају 20% повећану слободу да изаберу оне области које сматрају значајним у постигнућима својих ученика.
„Али он није организовао тим који би с нама о томе разговарао, тим ком бисмо послали предлог које су то области важне у овој години. Та информација била би значајна и малим матурантима јер они сад имају велики материјал који треба да савладају. Нико од њих не зна којих је то 20% који неће бити обрађени. Њихови наставници у школи, можда, одређени део градива сматрају мање важним у овом тренутку, а баш то се сутра може појавити на тесту. Зашто онда не би постојао тим који би на ту тему с нама био у контакту, како би ђаци знали које су то круцијалне ствари, па би могли да се усмере и фокусирају на оно најважније него да се распемо у том мору информација?“ – пита се Весна Војводић.
Каже да стрепи да ће нам се деца погубити у тој шуми информација и доживети да их је цео систем изневерио.
„Они у својој школи могу добити информације једног типа, јер њихови наставници у најбољој намери могу сматрати да одређене наставне јединице спадају у тих 20% градива које се не мора обрадити детаљно, а онда се баш то може појавити на испиту. Деца ће веровати да су их њихови наставници изневерили, док су они заправо само били лишени комуникације са онима који ће правити тестове и питања.“