Просветни радници раде дупле смене, све је мање наставника јер млади не желе да раде за ту плату”

17 октобра, 2021

Поред свих тешкоћа у којима се нашао систем школства током последње две године, због последица пандемије коронавируса, сада се појавио нови: боловања просветних радника које нема ко да мења. Наиме, у основним и средњим школама широм Србије, све је мање учитеља и наставника, а они који су запослени на неодређено масовно су заражени, па одсуствују с посла. Замена нема и деца поново губе од наставе. Тренутно је у школама већи мањак запослених, него у новембру 2020, када је највише радника у просвети отишло на боловање.

Foto: Canva

Школе су сада у ситуацији да попуњавају „рупе“, односно на све могуће начине траже како да доведу замену за запослене који су на боловању, понекад и по месец дана.

„На различите начине се попуњавају те рупе. Тачан број наставника који су у изолацији не знамо, а сигурно је велики. Према некој локалној анкети коју смо урадили у нашим школама, заражавање и број људи, који је тренутно ван система због боловања, премашио је новембар прошле године, када је било најтеже и када је највише наставника било болесно. Тада је око 11 одсто запослених у просвети било на боловању, а сада има школа којима недостаје чак 30 одсто људи. То се до сада никада није десило. Школе се сналазе тако што из других школа доводе замене, па ако неко нема пун фонд радних сати, онда га позивају у другу школу.

То се дешава када неко жели да попуни норму, па ради пре подне у једној, а по подне у другој школи. Међутим, кад се смене поклопе, то је немогућа мисија, чак и у мањим градовима од Београда. Школе покушавају да нађу људе који су некада радили на одређено време, али више не раде. Сад их позивају да се врате, уместо да су их раније запослили. Они су им били добри док не дође неко други преко везе и буде запослен“, каже за портал Нова Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије.

У школи у Београду од пет учитељица, раде три

„Нема ко да дође да их замени, деле одељења на пола, уклапају смене, никоме и није јасно како успевају. Просветни радници цркавају од посла, јер раде обе смене, а то траје од када смо прешли на онлајн наставу. У просвети је све мање људи, јер неће да раде за мале плате, посебно млади. Ми се залажемо за то да однос зарада буде један (за теткице) према два (административни радници или они са четвртим степеном стручне спреме), према три (они који су завршили факултете). Када би се придржавали договора који је одавно постигнут, али никада није оперативно спроведен, требало би да просветни радник са факултетом има 96.000 динара плату, а просечна зарада тренутно је 64.000“, наводи Јанковић.

Добра организација

Поједине колеге из просвете, међутим сматрају да се све може превазићи добром организацијом и међусобном толеранцијом.

“Никад није било лако запослити се у просвети. Сада пролазимо кроз тежак период, јер пандемија није лака за многе професије, не само за нас наставнике. Тренутно има највише боловања, и потребне су замене за људе који су болесни. Успевамо некако да се организујемо, тамо где је то могуће.

То што ће неко радити дуплу смену није најгоре, учиниће услугу деци и родитељима. Овде се ради о месец дана или два, колико може да траје овај шпиц пандемије. Са мало толеранције од стране свих и уз добру организацију, нико се неће оптеретити превише.” прича Милан Бајић, директор Основне школе „Јосиф Панчић“ у Београду.

Додатни проблем је што не може свако да ради у основној школи, наглашава Обрад Дракулић, директор ОШ „Карађорђе“.

„Имамо у просеку пет до седам наставника и учитеља мање, али то је из више разлога, није само због короне. Сналазили смо се некако до сада и настава није трпела. Младе кoлеге позовемо често на пробни рад, али то нажалост кратко траје. Била је једна млада колегиница која није хтела да поштује мере, одбијала је да носи маску у школи, сукобила се одмах са колегама и морали смо да је отпустимо. Примите некад некога ко се не сналази са малом децом, или дођу наставници из средње школе у основну, па се погубе. Разлика у подучавању основаца и средњошколаца је толика, да би требало да постоје два одвојена министарства просвете за једне и за друге“, каже Дракулић.

Недавно је објављено да је у нашој земљи, у основном образовању на одређено време запослено чак 11.000 особа, а у средњем 5.746 са нормом од пет до 100 одсто.

Извор: Нова

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


2 коментара на "Просветни радници раде дупле смене, све је мање наставника јер млади не желе да раде за ту плату”

  1. Nikola каже:

    1.Sta je uradilo ministarstvo da olakša rad nastavnicima i učenicima?
    2.Sta su preduzele školske uprave da olakšaju rad nastavnicima i djacima?
    NIŠTA, SAMO SU JOŠ VIŠE OTEŽALI RAD.
    Sindikati isto- ništa

  2. Vanja каже:

    Za ostalo ne znam, al da mladdi nece da rade nije tacno, ja sam zavrsio pmf, tako da sam u kontaktu s fiziccarima, biolozima, hemicarima,…… znam 10 osoba koji zele da rade kao profesori u srednjoj, eventualno u osnovnoj. Svi su mladji od 26-27g, imali su sjajni prosek, imaju vandredno polozeno pedagoske predmete jer ih u toku svog studiranja nisu birali, znaci imaju 300espb bodova plus pedagoske, prosek preko 9, javljali su se po vojvodini, N.S, sombor, subotica, kikinda, zrenjanin. Pored svega toga u cv i tekako imaju sta da napisu za razliku od mene, ucestvolali su u raznim sekcijama, seminarima, imaju 10 dodatnih sertifikata, dvoje su cak zavrsli master preko i neke kurseve (to je zaista lepo s obzirom da imaju 26g). Da neduzim, imaju sve sto bi neki direktori i ucenici zeleli da imaju. Ja bi isto zeleo da radim u srednjoj skoli, al zbog mog loseg izrazavanja i lose dokcije, loseg pisanja nebi se usudio. I ako mi mnogi kazu da uprkos losoj dikciji obljasnjavam bolje od nekih profesora i asistenata na fakultetu. Neki su mi cak nudili i pare da ih spremam za prijemni. Spremo sam ih besplatno i nakon upisa na faks opet su me trazili i preporucili drugima. Nehvalim se, i nisam zato ovo pomenuo, vec kao sto vidite po pisanju vrlo se lose izrazavam, i lose pisem, ima sigurno preko 30 pravopisnih gresaka, al uprkos tome dosta njih je reklo da sam bolji od profesora.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама