Министарство просвете намерава да пре осталих унапреди рад малих образовних установа. Имаће приоритет при опремању библиотека, дигитализацији, увођењу савремених учила
Реформа школства и све новине које ће бити уведене почеће из удаљених сеоских школа, најавио је Младен Шарчевић, министар просвете и науке. Код опремања библиотека, преко дигитализације, увођења модерних учила, сеоске школе имаће приоритет. Паралелно с унапређењем рада ових школа, ради се и на оптимизацији школске мреже.
Готово читаву деценију говори се о томе да неке школе морају да буду угашене или спојене са другима, али је мало шта урађено. Тако у мрежи од око 3.900 матичних школа и издвојених одељења, према подацима за прошлу школску годину, чак око 1.000 има до десет ученика. Са по једним ђаком ради 109 сеоских школа!
Мрежу школа треба да осмисле општине и градови, али годинама овај посао тапка у месту. Министарство просвете понудило је сарадњу локалним самоуправама, тако да су многе већ припремиле план како ће мрежа школа изгледати у наредној школској години.
– Очекујемо да ће највећи број локалних самоуправа овај посао довршити током школске године, како би за следећи септембар мрежа била оптимизована – каже за „Новости“ Весна Недељковић, помоћница министра за предшколско и основно образовање. – Ниједно дете неће остати без могућности да се несметано школује. Код овог посла управо је интерес деце на првом месту. На пример, ако у школи постоји само један ђак, педагошки гледано, много је боље да путује у суседну школу, како би у учионици био са другом децом. То је важно и за школски успех и за његову социјализацију. Уколико је пут до села и школе тешко проходан, школа неће бити затворена, чак ни ако има само једног ђака.
БИБЛИОТЕКЕ
– НЕДАВНО је у Министарству просвете одлучивано о финансирању објављања школског библиотечког фонда. Приоритет су управо имале сеоске школе. Нека удаљена школа добила је, на пример, 100.000 динара за набавку књига, а друга школа, у центру града, која лакше може да пронађе средства, добила је и три пута мање – објашњава Весна Недељковић.
Наша саговорница објашњава да се готово свакодневно представници Министарства просвете састају са људима из локалних самоуправа, који представљају нови план мреже школа. Министарство је ту, каже, да посаветује и посредује.
Најопсежнији посао на прављењу мреже, због броја школа, има Београд. Родитељи су летос бурно реаговали на сваки наговештај промене у организацији градских школа, па је селидба појединих школа, под притиском, одложена за наредни септембар. Израда нове мреже школа у Београду у последњој је фази.
Против рационализације мреже школа до сада су се највише бунили синдикати и родитељи. Први су незадовољни могућношћу да мање школа и спајање одељења значи и више технолошких вишкова. Иако постојећа правила прописују колики је минималан број ученика за матичну школу и под којим условима се она гаси, ти критеријуми су углавном остајали „на папиру“. У пракси се последњих деценија мало шта променило. Школа је сличан број, а генерације су се смањиле са 90.000 на око 70.000 до 75.000 деце годишње.
И. МИЋЕВИЋ
Извор: Новости