У најранијем детињству, пре него што деца почну да говоре, у рукама им је телефон, а у све већем броју случајева, ти малишани у каснијем адолесцентском добу, упадају у вртлог виртуелног света, односно болести зависности од интернета, прича у новој Мамазјанији доктор Ивица Младеновић, психијатар, психотерапеут и субспецијалиста за болести зависности.
Први симптоми јављају се рано, али их родитељи примете касно. Најчешће се, према речима доктора Младеновића, на све начине труде да сами „излече“ дете, али су то углавном погрешне методе, па кад исцрпе све друге начине, долазе код стручњака. Главни проблем је заједничко време родитеља и деце, које све чешће изостаје.
„Уместо да проводе са дететом више времена, да играју друштвене игре, да заједно цртају, читају, да у кућу и после напорног дана уђу насмејани, колико год да им је тешко, родитељи деци забрањују телефоне и игрице, а истовремено се не одвајају од својих апарата. Модел је важан, не разговор“, објашњава доктор Младеновић за zadovoljna.rs.
Деца која су огрезла у зависност било које врсте, па и оне виртуелне, заправо беже од својих породица, које се не баве њима. Родитељима је лакше да су деца у соби по цео дан са телефоном, а симптоме зависности примете оног тренутка кад покушају да им тај телефон одузму, прича психијатар.
На лечењу од зависности од интернета и игрица, родитељи су већи проблем од деце.
„Сви родитељи воле своју децу и нормално је да желе да им помогну онда кад примете да су ствари измакле контроли. Међутим, то време је увек проблематично. Док су деца на телефонима, родитељи су на послу, па потом на својим телефонима и нема се времена за дете. Кад им кажемо да лечење захтева да узму боловање два месеца, посвете се детету, које неће ићи нормално у школу, ни тада многи‚ немају времена‘“, прича др Младеновић у Мамазјанији.