Мобилни телефони децу чине krank (болесним), dumm (глупима) и süchtig (зависном), закључак је предавања међународно признатог немачког неуронаучника, психијатра и психолога Манфреда Спитзера на Викенд Медиа Фестивалу.
Предавање на ВМФ-у насловљено је према његовој најновијој књизи: Епидемија паметних телефона: Претња здрављу, образовању и друштву. Манфред је и директор Психијатријске универзитетске болнице у Улму и оснивач Центра за неуронауку у истом граду. Кредибилитет му је неупитан, али многима је дан данас тешко да прихвате озбиљност ситуације у коју нас је довело ново дигитално доба…
Спитзер је сва истраживања о паметним телефонима сажео у пар тачака почевши с тим како они:
1) смањују емпатију и солидарност;
2) смањују опште образовање;
3) смањују време које проводимо у природи
4) повећавају осећај усамљености.
Од кратковидости до депресије
Поред проблема с лошим држањем и спавањем због плавих екрана паметних телефона, као и смањеним кретањем које води гојазности, Манфред је у свом предавању истакао и проблем кратковидости кад је у питању коришћење познатих паметних уређаја.
Проблем настаје када изоштравамо поглед на предмет који је удаљен двадесетак центиметара од нашега лица, попут телефона. Око тим процесом почиње да се издужује, што узрокује кратковидост. А када дете постане кратковидо у раном узрасту, из тога могу произаћи други проблеми јер је кратковидост ризични фактор за четири највећа узрочника слепоће. Због тога је Кина, рецимо, забранила паметне телефоне у школама почетком ове године.
Истакнуо је и велико истраживање које је спроведено у Уједињеном Краљевству, а које је показало негативне последице Фејзбука на девојчице.
Према том истраживању девојчице које проводе два сата дневно на Фејзбуку имају двоструку већу шансу да оболе од депресије са 18 година.
Дигитални алати у школама…
Спитзер се даље у свом предавању осврнуо и на дугорочне последице на когнитивни развој деце. Истраживања показују да деца која проводе више времена гледајући у екран постају с временом мање бистра. С тим закључује: дете које пуно гледа екране с 3 године биће мање бистро с 5 година.
Не чуди стога што нема ни претерано позитивно мишљење о постављању рачунара/таблета у сваки разред. Сматра да такви уређаји назадују процес учења и као доказ наводи неколико истраживања која су показала да су разреди без икаквих алата боље решавали своје задатке. Дапаче, према ПИСА тестирању, показало се како на истом најбоље пролазе “сиромашније” земље које нису увеле рачунаре и таблете у школе.
“Дигитални производи су одличан алат, али од њега не смију корист имати само шачица милијардера.”
Манфред наглашава да свету „мозак испирају најмоћнији и најбогатији лобији на свету“, а то су велике технолошке компаније. Као пример некада моћног лобија сличан технолошким компанијама наводи индустрију дувана:
Током шездесетих открили смо да цигарете садрже карциногене састојке али требало је да прође 45 година како би се о томе јавно и гласно говорило док смо у међувремену имали милионе преминулих. Кад упоредимо лоби индустрије дувана с дигиталним лобијем, он је изразито мали.
Сваки дан слушамо како је дигиталност будућност, како морамо бити дигитални и како је све што је дигитално добро, а Манфред томе свему говори велико не:
Не смемо жртвовати здравље и образовање своје деце, наш највреднији ресурс за нашу будућност, најбогатијим компанијама на Земљи. Дигитални производи су одличан алат, али од њега не смију корист имати само шачица милијардера.
Што Манфред Спитзер саветује?
Оно што детету не дате од првога дана, нећете морати да му забрањујете до краја живота.
То је први савет који Манфред даје публици. Осмогодишњак или чак дванаестогодишњак не би требало да има паметни телефон, његово је мишљење. Ипак, с друге стране, родитељи се боје да ће због забране коришћења мобилних телефона или друштвених мрежа њихова деца бити изолована од својих вршњака који их користе. Спитзер у таквим забранама не види такве опасности јер сматра да ако деци бранимо слаткише како не би уништили зубе, зашто онда не бисмо бранили и паметне телефоне?
Други једноставан савет је мање је боље јер подсећа да екрани смањују когнитивни развој. Паметне телефоне упоредио је и с једном старом праксом која је била популарна пре 100 година: умиривање бебе крпом умоченом у алкохол. Како се данас згражавамо на тај чин, тако ћемо се једног дана згражавати на коришћење паметних телефона и таблета за умиривање деце, закључује.
Извор: Нетокрација/Зелена учионица