Храбар је подухват кренути у издавање стрипова намењених деци. Зато је важно подсетити на вишеструке доприносе који оваква литература има у развоју читалачке компетенције.
Да ли се сећате колико сте волели стрипове кад сте били деца? А да ли сте размишљали о томе колико би их радо “читали” и најмлађи?
Оваква литература у развоју читалачке компетенције има вишеструк значај, а деца уживају јер свако читање је другачије и открива нове ствари.
Малени Чупавко је широм света познат стрип за децу узраста од 4 до 9 година. Овај несташко “пореклом” је из Француске у којој се одрастање без њега не може замислити. По њему је снимљен и анимирани филм, а има више од 25 наставака.
Зашто је Малени Чупавко тако посебан?
Читајући Маленог Чупавка, дете из пасивног слушаоца прелази у активну позицију и налази се у улози главног приповедача. На овај начин дете изграђује самопоуздање у самом процесу читања, што чини важну основу за даље напредовање читалачких вештина. Поред тога, неизмерна важност овакве литературе крије се у томе што ставља дете у ситуацију да продукује речи, да тражи у свом језичком речнику адекватну реч за оно што жели да опише док гледа илустрације. У таквим ситуацијама понекад је потребна подршка одраслих, који ће можда баш том приликом увести нову реч у дететов речник.
Серија књига о Маленом Чупавку није намењена ,,лењим“ родитељима који би кратко прочитали причу детету пред спавање и по аутоматизму завршили ритуал читања надајући се да ће то брзо успавати дете. Авантуре Маленог Чупавка држе будним и децу и родитеље, јер се ове приче могу испричати у дијалогу, јер дете може да започне причу али и да укључи одраслог уколико му је потребна подршка. Због тога одрасли при коришћењу књига из ове серије књига морају бити спремни да испрате причу коју дете води, да се нађу у улози активног слушаоца, а по потреби да пруже подршку у приповедању и тумачењу.
Родитељима се пружа прилика да у току сваке приче или на њеном крају постављају питања која упућују на то како се осећао Малени Чупавко (при чему су емоције у понуђеним илустрацијама дате на једноставан и лако разумљив начин), о чему је размишљао или шта му се догађало док је ишао да посети лекара или на путу до школе.
Једна авантура у коју се Малени Чупавко упушта, а да тога и није свестан, јесте да учествује у развоју нових приповедача: он подстиче младе људе да проговоре и да буду сигурни у свој глас, да знају да испричају приче и да их други разумеју док то раде. То уопште није лак задатак.
Разумевање приче без текста захтева од детета да се фокусира на илустрацију, да прати структуру секвенци, као и редослед почетка, заплета и краја. Додатно, дете мора да открива карактер ликова у причи, како би могло да предвиди шта ће се даље догодити са главним јунаком.
Код деце која тек почињу да декодирају текст (да идентификују слова и почињу са чувеним срицањем), овакве књиге су добра прилика да добију предах од тог процеса и да се усмере на саму причу. Малени Чупавко због тога није намењен само млађим предшколцима већ и школарцима којима је потребно повремено да се врате у форме литературе које на другачији начин подстичу читалачку писменост. Малени Чупавко их може подсетити колико радости доноси откривање краја приче и разумевање књиге у целини. То им може вратити самопоуздање и љубав према читању, дајући тако ,,ветар у леђа“ откривању чари читања.
На крају, не треба заборавити да када деца не прате речи, односно немају прилику да се директно ослоне на текст (који слушају или сами читају), они морају сами да разумеју приче користећи илустрације, али и своју машту. Због тога Маленог Чупавка не треба ставити у фиоку лаких сликовница за децу, јер његов глас се не крије иза слова, већ се налази у гласу детета. А управо тај дечји глас је најмоћнији алат који Малени Чупавко има!
Аутор: др Смиљана Јошић, развојни психолог и научни сарадник у Институту за педагошка истраживања у Београду