Након што су, вођене храбрим примером глумице Милена Радуловић, многе друге девојке проговориле о злостављању које су од стране професора глуме Миодрага Алексића доживеле у његовој школи, појавили су се и снимци омаловажавања и понижавања деце на његовим часовима.
На тим снимцима чује се како их “чувени” професор погрдним именима, вређа и омаловажава. У јавности се такође говорило и о томе како је професор од родитеља чим упишу децу тражио да се у школи не појављују и говорио им да они од тог тренутка немају ништа с оним што се дешава унутар школе. Оно што се многи питају је зашто тек сада реагујемо и згражамо се над тим снимцима, иако се годинама знало за Микине методе рада?
О овој теми говорио је и психолог др Горан Томин, у јутањем програму ТВ Прва.
“Било је познато да се у тој школи тако ради, али је постојала прича да је то некакво челичење, да је нормално за глумачки позив, да су уметничке школе бруталне – балетске, музичке, глумачке. То брутално је представљано као нешто што ће од тебе направити човека. Ти си небрушени дијамант, а онда ћу ја да те избрусим, бићеш најбољи.”, појаснио је гостујући на ТВ Прва психотерапеут Горан Томин, додајући да је дефинитивно реч о некој врсти психичког или емоционалног злостављања.
Он истиче да деца у том тренутку не могу то да препознају као насиље.
“Не можемо ми то тако да разликујемо, поготово ако се тај неко представља као неко ко нас воли, ко за нас чини све најбоље, ко ће од нас направити још боље људе. Ако смо веома мала деца, онда ми верујемо да је то за наше добро. Шта мора да се уради, да се уведе још од најранијег доба, од вртића, едукација шта је то што не би смело да се дешава, како да реагујемо, коме да кажемо…”.
Гледајући читаву ову ситуацију, родитељи се сада, сигурно више него икада, питају како да науче децу да им кажу када се дешавају овакве и сличне ствари.
“Зависи од узраста, али сасвим малу децу можемо да питамо како је данас било у школи, шта се све дешавало, је л’ ти нешто било ружно или непријатно, да ли те је неко повредио, дирао, нема везе да ли је наставник или другар, дакле прилагодимо узрасту причу. Нећемо прогањати децу, али с времена на време треба бацити око и шта гледају на нету и шта им се дешава негде другде. Моје тело је светиња, то не сме нико да пипне без моје дозволе”.
Психотерапеут је објаснио и зашто деца ћуте када доживе било какав вид насиља од стране блиских одраслих људи.
“Дете ће поверовати да је оно криво и када га родитељ злоставља. Безусловна љубав родитеља према детету је упитна, али безусловна љубав детета према родитељу је апсолутна. Дете мора волети родитеља да би преживело. Дакле, дете ће себе окривити најпре, мислиће да је оно нешто ружно урадило, дете ће имати кривицу, стид, срамоту и вероваће да је та особа и даље добра особа. Због тога и одрасли људи ћуте, управо зато што имају кривицу. Сада се помиње зашто га није одмах пријавила, зашто је чекала толико? Зато што је прошла унутрашњи хорор све ове године, да смогне снаге да то пријави, да схвати да није крива, да није учествовала. Свака жртва ће се преиспитивати, зашто се нисам одмах одупрла, можда сам ја нечиме допринела да до тога дође, можда сам ја крива, можда то баш није тако страшно. И са тим осећањем стида, кривице и срамоте пролазе године и године”.
“Није необично да злостављачи насилници често су били жртве у свом детињству, научили су модел понашања и дечаци итекако могу бити трауматизовани и злостављани. Можда у овом случају не сексуално, али свакако емоционално. У том узрасту када је већ самопоуздање толико крхко, тинејџерске године, сетите се, нико није био убеђен да је најлепши и најпаметнији. И онда неко вама додатно крене да руши то самопоуздање, и ваше самопоуздање је уништено за дуги низ година, можда и заувек. Зато је опасно емоционално злостављање, о сексуалном да не говоримо”, поручује психотерапеут Томин.
На питање како то родитељи не виде, каже:
“То је тешко питање, зависи од узраста. Милена је имала 17 година, то није исто као када има седам, тако да је тешко причати уопштено. Али родитељи би требало да обрате пажњу. Прво, ја се искрено надам да је овај господин завршио своју каријеру, тако да један по један.” – закључује др Томин.