Fortnite Battle Rouale је онлајн игрица у којој учествује близу 100 играча који летећим аутобусом слећу на измишљено острво где је смештена радња игре. По целом том острву налазе се разне куће и квартови који су пуни ресурса за градњу, попут дрвета, цигле и метала те разних врста оружја и штитова који се користе у игри.
Циљ ове игре, најпопуларније на свету, није само пуцање и убијање противника, већ и грађење база што играчима омогућава да се лакше сакрију од осталих играча, али и од олује коју морају избећи ако желе да преживе.
Она их, такође, спутава да остану на једном месту те су неминовно у покрету и контакту с другим играчима. Циљ је, дакле, преживети што дуже у апокалиптичном свету, а последња особа која остане жива је победник.
Ова игрица пуштена је у јавност 2017. године и од тада је дословно залудела свет, заправо свет младих. Првобитно је била направљена за само четири играча, док њен произвођач Epic Games није одлучио да направи верзију за 100 играча одједном. Крајем 2018. године Fortnite игрица имала је више од 200 милиона активних играча месечно, а компанија Netflix је тада изјавила како је сматрају већом конкуренцијом од HBO телевизијске мреже.
Драстично повећање зависности
Игрица је дизајнирана тако да изгледа готово као цртани филм. Осим убијања, Fortnite садржи и мноштво забавних костима и алата, док играчи, такође, имају много активности у понуди, као што је цртање графита или грудвање с другим играчима. Толико се чини занимљивом да је многи корисници играју и по 80 сати недељно.
Укупан број корисника видео игара у свету у 2023. години износио је 3,38 милијарди, са тенденцијом пораста од 6,3 одсто. Исте те године, број регистрованих корисника игрице Fortnite достигао је 500 милиона.
Стрпљење у виртуелном свету, губитак контроле у реалном
Млади људи који своје обавезе замене временом за компјутером и играјући игрице, често на покушаје да се помере од монитора реагују појачаном дозом беса и неразумевања. Понекад се закључавају у својим собама, не интересују их никакви хобији. У екстремним случајевима заборављају чак и да једу.
Томасо је један од њих и готово да није био ни свестан своје зависности док га родитељи нису довели у центар Хикикомори у Милану, који нуди терапије за болести зависности од видео игрица.
Зависници се временом идентификују с ликом хероја одређене видео игрице, подстичући неку врсту конфузије између стварности и виртуелног света.
“У већини случајева почетак ове зависности је неприметан и постепен. Међутим, како време пролази, млади повећавају количину сати које проводе играјући. Када родитељи почну да се буне, показују узнемиреност, бес или љутњу. У крајњој фази постају анксиозни и депресивни”, каже Лаура Локатели, психолошкиња центра Хикикомори.
Сматра да, као и све остале болести зависности, и ова има исте физиолошке темеље. У мозгу долази до лучења већих количина допамина, неуротрансмитера који ствара осећај задовољства, али учествује и у развоју зависности.
Када гејмери почну да се скидају с игрица имају исте симптоме као када се корисници скидају са хероина – нервозу, напетост, апстиненцијалну кризу и жељу да узму супстанцу, односно да се повежу на интернет и учествују у игри.
У центар Хикикомори тинејџере у већини случајева доводе родитељи. Терапија је индивидуална или групна и базира се на психолошком саветовању. Осим тинејџера од 11 до 15 година, зависници у овом центру су, такође, и одрасли људи.
Цео текст: Al Jazeera